Zanima te kako izgleda karijera u IT svetu?
NAŠI MENTORI znaju.

Ako želiš da upoznaš pametne ljude sa istim interesovanjima, fakultet je odličan način da to postigneš. Ako želiš da stekneš dobru osnovu u oblasti koju voliš fakultet je pravo mesto za to. Usput ćeš i naučiti kako da učiš, odnosno da rešavaš generalne probleme.

Iako formalno obrazovanje sve više gubi bitku sa neformalnim, moja preporuka je da se završi fakultet. Iako neformalno kao agilnije, brže, adaptabilnije često odnosi primat, i dalje nije u mogućnosti da ponudi sve što nudi i formalno. Prilika da vam predaju doktori nauka je nešto što se ne propušta. Nikada neće biti isto da gledate YouTube i učite da igrate košarku, i da budete u timu sa Nikolom Jokićem recimo, ili da vam je trener Željko Obradović.

Obavezno! Znanje i širina koju ćeš steći na fakultetu su neprocenjivi. Postoje razni tutorijali i materijali online koje možeš da pogledaš, ali na fakultetu su lepo izdefinisani predmeti i oblasti koje bi trebalo barem da poznaješ da bi bio vrhunski stručnjak u svom poslu.

Zamisli da počneš da učiš programiranje sam na online kursu. Ne sumnjam da ćeš naučiti osnove, ali koje sve strukture podataka postoje, kad koristiti funkcionalno a kad objektno orijentisano programiranje, kako rade mreže i protokoli, koji sve tipovi komunikacije postoje verovatno nećeš. Sve to ti je potrebno da budes vrhunski programer.

Moj odgovor je uvek DA, jer pruža priliku da se usavršite u određenim oblastima i steknete veštine koje su tražene na tržištu rada, posebno danas kad je konkurencija veoma jaka. Ono što posebno volim da istaknem jeste i mogućnost za putovanje i studiranje u inostranstvu. Fakultet zapravo predstavlja početak karijere.

Studiranje je koliko izazovan, još duplo toliko lep period života. Kako efikasno organizovati vreme ili kako ispoštovani rokove su samo neke od veština koje pored formalnog znanja možeš da savladaš na fakultetu, a neophodne su u bilo kom poslu kasnije.

Smatram da fakultetsko obrazovanje donosi jednu važnu veštinu, a to je da naučite da mislite izvan okvira. Većina rešenja za probleme koje rešavamo u realnom svetu nisu napisana kroz tutorijale ili kurseve, a bez znanja kako da pristupite problemu imaćete problema u karijeri (makar dok ne izgradite takve veštine samostalno).

Teorije i definicija se ni ne sećam toliko, ali sam svakako dobio osnovu koju i dan danas nadograđujem. Znači, osim ako nisi apsolutno siguran da znaš čime ćeš tačno da se baviš posle srednje škole i ako nemaš neku poslovnu ideju koju bi želeo odmah da probaš — onda bih ti savetovao da upišeš fakultet.

Upisao sam ono što sam voleo i ono što sam sanjao. Pre trideset godina nije bilo Reddit-a, ni sajtova na kojima se možete informisati. Zato sam se opredelio da se rukovodim emocijama i strašću, a ne informacijama. Mislim da i danas to može da bude pravi način.

Meni je profesor u 4. godini srednje pokazao Python skriptu za računanje prosečne ocene i meni je to delovalo genijalno. On je za pet minuta sa skriptom odradio nešto što su drugi profesori u zbornici radili satima za digitronom. Tada sam krenuo da se raspitujem i gledam opcije u oblasti IT-a.

Fakultet sam odabrao tako što sam pratio polje interesovanja koje mi se u tom trenutku činilo najlogičnije. Iako sada ne radim u oblasti na kojoj sam diplomirao smatram da me je fakultet postepeno vodio kroz karijeru dok nisam spoznao šta je ono što volim.

Uradio sam test profesionalne orijentacije gde su mi rekli da treba da upišem ETF jer to najviše odgovara mom tipu ličnosti. I onda sam upisao ekonomski 😀. Ipak sam poslušao taj neki unutrašnji „glas“ koji mi je rekao da bih bio srećniji u društvenim naukama/marketingu i jako mi je drago što sam to uradio. Sada znam sigurno da ne bih bio dobar inžinjer/programer.

Prvi posao je bila prva prilika da programiram u okruženju koje to može da ponudi. Ništa više od toga nisam očekivao, tako da je sve što je došlo preko toga, na mene delovalo kao benefit.

Posle fakulteta, trazila sam posao oko tri meseca. Išla sam na razne intervjue, čak i za poslove koji mi se nisu svideli. Imala sam sreću da je moj prvi poslodavac Saša prepoznao moj potencijal i dao mi šansu. Moj prvi posao je bio PHP programer u maloj firmi. Na njemu sam naučila mnogo, ali sam i shvatila da želim da radim u Javi. Našla sam druge poslove kao Java programer, ali sam se u nekom trenutku vratila u prvu firmu. U međuvremenu sam shvaatila da programski jezik nije toliko važan, već su ljudi, okruženje i projekti na kojima radiš.

Ja sam uporedo sa predavanjima učio dalje neke naprednije stvari i time stekao znanje sa kojim sam dobio posao 10 dana pre diplomiranja, a to je druga firma u koju sam išao na intervju.

Prvi posao sam dobio tokom studija na fakultetu tako što sam bio uključen u sve aktivnosti (seminare, skupove, sajmove) u oblasti koja me je interesovala. Otišao sam da se sertifikujem za rad na softveru na kome sam se u tom trenutku usavršavao, a nekoliko meseci kasnije čuo sam se sa firmom kod koje sam polagao kako bismo popričali oko mogućnosti saradnje.

Prilika koju sam dobio u Vegi je bila bolja od svih ostalih koje sam imao. Ali to nije primarno dovelo do odluke da sarađujemo. Dopala mi se priča da je kompanija 100% u domaćem vlasništvu, a takođe i sve ono što sam saznao o kompaniji, o Saši, našem CEOu, dovelo je do početka saradnje.

Iskreno tu nije mnogo izbora, jer se gledaju tehnologije koje se rade, na primer ja se konkretno bavim Javom za backend. Ni u jednom trenutku nisam ciljao na konkretnu firmu „jer znam da je u njoj super“, nego sam išao na što više intervjua pa sam i na osnovu toga donosio odluku.

Ljudi često smatraju da poslodavci biraju zaposlene, a previde aspekt gde zaposleni prvo moraju da izaberu poslodavca. Ja sam se prijavio za posao u firmi za koju radim na osnovu nekoliko aspekata. Tražio sam kompaniju koja je isključivo u game dev industriji, kojoj treba C++ programer, jer sam želeo da se usavršavam u ovoj oblasti, i da firma ne bude mala ali ipak da ima dušu manjeg studija.

Kompaniju u kojoj sada radim sam odabrao na osnovu toga što sam želeo da radim in-house SEO (ne agencijski kao ranije) i da ga učim u industriji koja u visokom procentu zavisi od organskog saobraćaja tj. rangiranja na Google-u.

Dodatni resursi pored fakulteta? Odgovor je jednostavan, sve što vam je na raspolaganju. Knjige, tutorijali na svim mogućim platformama, i ne zaboravimo knjige.

Postoji mnogo resursa koji vam mogu biti korisni i evo nekoliko predloga.

• Besplatni i online kursevi koji se plaćaju na platformama kao što su: Coursera, Udemy, edX.
• Youtube kanali koji pokrivaju brojne teme i nude edukativne video snimke: TED, Crash Course The School of Life itd.
• Mentorstvo i mreža: potražite mentora u vašoj oblasti interesovanja, koji će vam pružiti savete i pomoć u vezi s vašom karijerom.
• Pokušajte da pronađete prilike za sticanje praktičnog iskustva kao što su prakse, volontiranje ili rad na projektima.

Ako hoćete nešto da naučite na brzinu i implementirate, YouTube i blogovi su uvek super. Ali ako hoćete u dubinu, knjige su najznačajniji resurs.

YouTube sadrži i više nego dovoljno materijala za edukaciju na bazičnim nivoima. Ukoliko želite da naučite neki programski jezik ili neku drugu veštinu ovo je dobra polazna tačka. Kasnije usavršavanje je isključivo kroz rad na konkretnim projektima uz čitanje tehničke dokumentacije za module na kojima se radi.

Za mene to znači da imamo poverenje jedni u druge i da možemo da se oslonimo jedni na druge. Da kada nekome zatreba pomoć mogu da pripomognem, isto tako i neko meni.

Danas se bez timskog rada ne može. Svestan sam da smo mi svi „solo eksperti”, ali isto tako sam svestan i da mi sami ne možemo efikasno da radimo. Onaj ko ima tim u koji ima poverenja daleko je produktivniji od bilo kog solo developera. Sama mogućnost da sa nekim podeliš razmišljanje je veliki benefit sam po sebi.

Rad u timu znači da je rezultat koji se postigne veći od zbira pojedinačnih doprinosa svakog od članova tog tima. Rad u timu znači da uvek možeš da se osloniš na članove svog tima. Rad u timu znači nesebično deljenje znanja i pružanje pomoći. Rad u timu znači radovanje tuđem uspehu i zauzimanje za kolege. Rad u timu znači davanje, a ne uzimanje. Ako nema ovih elemenata onda tim nije tim već skup pojedinaca koji rade zajedno.

Radni dan počinjem laganim čitanjem dnevnih zadataka, potom krećem sa produktivnim radom na konkretnim zadacima. Ponekad se desi da u toku dana imamo koordinacione sastanke gde se dogovaramo sa kolegama oko dalje podele posla. U toku radnog dana pravim i pauze za obroke i odmor kako bih održao koncentraciju tokom celog radnog dana.

Pozicija producenta je takva da sam u dodiru sa celim timom, tako da sa svima malo popričam i na osnovu tih razgovora ažuriram projektne planove. Često imamo i veće sastanke gde timski rešavamo probleme ili pravimo planove za naredni period.

Idealno bi bilo oboje. Lično više volim timski rad, ali nemam problem sa tim da radim sam. Kao dobar budući radnik, trebalo bi da možete da uradite obe stvari i da vam rad u timu ne bude stran, kao ni mogućnost da preuzmete inicijativu i sami završite posao kada to bude potrebno.

U trenutnoj firmi moram da radim u timu, zadaci koje radim su formirani da ih izvršavam samostalno ali za benfeit celog kolektiva. Postoji mogućnost samostalnog rada kako u drugim kompanijama tako i freelance. Ovu preferencu je dobro znati pre prijave za posao. Moje mišljenje je da timovi mogu postići više nego individue i ja se dobro osećam u tom okruženju.

Mogu samo do određene mere. I to obično nije dovoljno da bi se projekat završio kako treba. Zato mi je rad u timu veoma značajan (i potreban).

Zavisi od faze u kojoj se projekat nalazi, ali je uvek kombinacija ova dva prisutna. Nekad je potrebno da radim sam, zatim sa timom. Najbolje ideje i rešenja nastaju kada je ceo tim na okupu i kada svako od nas može da doprinese diskusiji iz svoje perspektive, pozicije, i iskustva.

Otprilike 50% vremena da. Mislim da je hibridni način rada idealan. Kada se ne osećam najbolje, kasno ustanem, ili jednostavno imam sastanke tokom celog dana, više mi odgovara da radim od kuće. Sa druge strane, jako cenim lični kontakt sa kolegama i mislim da ga treba redovno održavati. Zato se moj tim sastaje u proseku tri puta nedeljno u kancelariji.

Kombinujem rad iz kancelarije i od kuće. Inače volim da idem u kancelariju, zbog sjajne atmosfere i mojih predivnih kolega. Odlazak u kancelariju ili ostanak kod kuće zavisi i od obaveza koje imam, ako imam neki trening uživo, onda se podrazumeva da odem na posao, ali ako su mi po rasporedu ceo dan online sastanci, onda mi je praktičnije da ostanem kod kuće.

Preferiram rad iz kancelarije i prednost komunikacije sa kolegama uživo, ali mogućnost rada od kuće koju kompanija nudi je velika prednost, pogotovo što to može biti i neka vikendica ili bilo koja druga lokacija, što takođe biram kao opciju ponekad.

Ja radim od kuće, ali imam mogućnost i da radim iz firme ako to želim. Veći deo kompanija nakon COVID pandemije zastupa hibridni metod rada, tako da danas nije teško naći zaposlenje i remote.

8h? O, definitivno ne, dosta više od toga 🙂. Obično to bude 9.5-10h za moju poziciju. NIko me ne tera, već jednostavno volim da završim posao i uživam u tome. Uz takav pristup i dan proleti i ja budem zadovoljan i odmoran na kraju radnog dana. A radno vreme jeste fleksibilno i često ga prilagodim dnevnim obavezama. Na primer, ako imam sastanke ujutru i uveče, često u toku dana napravim pauzu za trening.

Ne moram. U našem poslu je jedino važno da se poštuju rokovi, da se posao uradi kvalitetno i da se poštuju sastanci i kolege. Niko nam ne meri vreme niti nas nadgleda. Sa tom slobodom naravno dolazi i odgovornost! Mi imamo poštovanje i poverenje jedni u druge. Retko se naruši, ali i to se dešava. Mi smo svi deo tima i ako mi zabušavamo, neko drugi trpi.

Radno vreme mi je fleksibilno, inace radim u blokovima po 30-60 minuta, pa onda pravim neku pauzu. Dešava se da radim i manje i više od 8 sati, ali nije striktno vremenski određeno da budem tu 8 sati.

Moje radno vreme ima klizni početak rada u periodu od 7 do 9 ujutro, ali svakako moram da se odjavim osam sati nakon početka. U ovih osam sati rada spadaju i pauze, tako da dan nije toliko težak kada se podeli na segmente. Još ako radite ono što volite… dan bukvalno proleti.

Da, fleksibilno nam je radno vreme. I mnogo je važnije da li smo postigli cilj nego koliko smo vremena proveli na njemu. U kreativnoj industriji samo vreme tokom rada na nečemu ne znači ništa ako se ne uradi ono što je potrebno.

Da, zaista sam srećan. Na poslu provodimo veliki deo dana, i to onaj deo u kome smo najaktivniji. Vrlo je bitno da se tokom tih osam ili više sati osećamo ispunjeno i realizovano, odnosno da na posao dolazimo sa osmehom i puni energije, i da odlazimo sa osmehom. U suprotnom, nećete uspeti dugo da izdržite u okruženju koje vas ne čini srećnim. I ne samo to. Potencijalno će rad u takvom okruženju dovesti do nepovratnih promena u vašim percepcijama zdrave organizacione kulture.

Veoma, jer radim posao koji volim, okružena sam izuzetno vedrim ljudima i imam mogućnost da stalno učim i unapređujem svoje veštine i znanja, a i priliku da upoznajem nove ljude.

Rekla bih da je kriterium za sreću u poslu voleti ono što radiš i pronaći svrhu u tome i kod mene je itekako ispunjen.

Jesam srećan na poslu. Nikada ne pomislim „jao, sutra je ponedeljak” jer znam da ću tokom dana raditi zanimljive stvari. Što kažu: „Kada radiš posao koji voliš svaki dan ti je odmor”. Objektivno gledano većina modernih IT kompanija prati trendove i vodi računa o mentalnom i fizičkom zdravlju zaposlenih što sigurno doprinosi boljem raspoloženju.

Apsolutno. Volim svoj posao i uživam u njemu svaki dan. Nekad pomislim da bih ga radio i da me ne plaćaju (nadam se da moj poslodavac neće ovo pročitati haha).

Meni je važno da imam mogućnost da svakog dana naučim nešto novo, a upravo to mi omogućava posao u Nordeusu. Svakog dana se radujem razgovorima sa mojim timom, jer imamo sjajne stručnjake koji na kreativan način rešavaju i najteže izazove.