Kako izgleda radni dan?

Kao i kod većine ljudi i moj radni dan počinje jutarnjim ritaulima. Prva stvar koja obeležava početak radnog dana jeste jutarnja gimnastika za mozak uz dobru šolju kafe, a to podrazumeva pregled dnevnih zadataka i neobavezno skrolovanje po internetu. Nakon buđenja čestica u svojoj glavi počinjem, ili nastavljam, rad na zadataku koji mi je dodeljen. U prvom bloku rada najčešće mi se javljaju ideje za probleme koje nisam juče mogao da rešim, što se kaže „pusti probleme da prenoće”. Najveći fokus imam u prvom bloku rada dok sam odmoran, zbog čega se trudim da što više posla obavim tada, ali ujedno taj deo dana brzo proleti.

Aktivan rad uvek prekidam oko podneva bilo to zakazanim sastancima ili individualnom pauzom. Smatram da je skretanje misli sa teme bitna stvar da se mozak odmori. Preostali deo dana je najčešće haotičan, ili sam uključen u različite sitne probleme koji su se pojavili u međuvremenu, ili sam već sa slabijim fokusom aktivan u rešavanju dnevnog zadatka. Nove zadatke nikada ne počinjem ukoliko je blizu kraj radnog vremena, ali uvek pogledam šta je zahtev i pripremim se u glavi za sutradan.

Na kraju radnog dana gasim poslovni kompjuter i ne radim ništa što se tiče posla do sutradan. Punjenje baterija bilo odmorom ili završavanje privatnih obaveza omogućava nam da budemo više fokusirani sledeći radni dan.

Kako izgleda okruženje u kom radiš? (Kada krene radni dan šta vidiš oko sebe, čime i kime si okružen?)

Obzirom na to da je COVID doneo novinu u poslovnom svetu zvanu „rad od kuće” ja u svom radnom okruženju vidim svoj dom. Ovo jeste mač sa dve oštrice kako za koga, ali ja sam od osoba koje umeju da razdvoje poslovni od privatnog života zbog čega svoje okruženje transformišem iz privatnog u poslovno po potrebi. Veći deo radnog vremena provodim sam kod kuće, što mi omogućava da neometano radim. Ne volim tesan radni prostor zbog čega svoj posao obavljam na velikom radnom stolu na kome ima prostora za komforan rad. Iako nas programere najčešće vide kao „hakere iz podruma” ja volim da mi radni prostor bude lepo provetren, temperatura prijatna i da ima dovoljno prirodnog svetla.

Obzirom na to da nisam ograničen samo na kućni rad, firma za koju radim, Playrix RS, mi omogućava i „leteće” radno mesto ukoliko želim da radim iz firme. U tom slučaju imao bih sve iste navedene stvari kao i kod kuće, s tim što bih bio okružen kolegama u modernom objektu u Novom Sadu. Prostor u firmi je projektovan tako da bude inspirativan a ujedno i da pruži privatnost ukoliko je to potrebno za rad.

Koja sredstva za rad koristiš (hardver)?

Programiranje mi je primarna delatnost zbog čega je hardver prilagođen toj profesiji. Politika firme je da svako od nas ima mobilni računar, laptop, kako bi mogli da radimo odakle god želimo, ali nas to ne sprečava da imamo fiksno radno mesto sa svim benefitima desktopa. Laptop koji trenutno koristim je HP iz zBook serije koji mi omogućava neometan rad gde god da sam. S obzirom na to da većinu vremena radim sa jedne lokacije, tu imam povezanu docking stanicu na koju su mi nakačena dva monitora, kvalitetna mehanička tastatura i miš. Od nekog propratnog hardvera koji mi je potreban za posao tu je iPad koji koristim za testiranje igara na iOS sistemu, kao i prateći gejmerski dodaci kao što je npr DualSense kontroler.

Koje softvere koristiš?

Najbitniji sotver za rad, bilo privatno ili poslovno, mi je Visual Studio Professional sa dodatkom ReSharper bez kog ne bih mogao da radim. Koliko god je Visual Studio dobar softver ReSharper ga dopunjava do savršenstva svojim alatima za brzu preradu koda, formatiranje, automatsko genersiranje delova koda i slično. Ukoliko mi nije potrebna sva moć ova dva softvera najčešće se okrećem programu Visual Studio Code zbog brzine, jednostavnosti i multifunkcionalnosti.

Kako je polje interesovanja u kome radim game industrija, koristim i različite game engine na kojima pišem program. U sklopu posla korsitimo inhouse game engine dok za privatne projekte najčešće koristim Unreal Engine 4 ili 5.

Za komunikaciju poslovno koristim Slack, dok privatno Discord, a za upravljanje projektima tu je Asana.

Kako izgledaju projekti na kojima radiš?

Kao što sam već pomenuo, uža sfera programiranja kojom se bavim je gameplay programiranje pa samim tim i projekti na kojima radim su video igre. S obzirom na to da se Playrix RS bavi razvojem casual igara za mobilne uređaje, to je žanr u kome trenutno najviše radim. Moj domen posla nije na održavanju postojećih igara već razvoj novih zbog čega ne mogu da vam navedem primere, ali sve igre iz Playrix kuhinje su sa sličnom mehanikom. Koliko god igre delovale jednostavno, u pozadini ima mnogo posla koji donosi različite programerske izazove. Kod nas u firmi nemamo uže specijalizacije za određene oblasti, pa sam samim tim u dodiru sa različitim modulima igara što predstavlja ono — uvek nešto novo, što razbija dosadnu rutinu. Gaming projekti su po svojoj prirodi dosta voletilni i neretko se dešava da stvari koje napravimo ne dođu do krajnjeg korisnika, što ponekad ume da bude deprimirajuće, ali ono što bude iskorišćeno gradi ogromnu satisfakciju. Uglavnom, stvari su dinamične i izuzetno zabavne, zadaci nikad nisu dosadni, što me uvek motiviše da započnem novi radni dan.

Šta najviše voliš na svom poslu?

Momenat stvaranja zanimljivog proizvoda. Volim da gledam kako igra kao neobrađen kamen u početku počinje da poprima oblik sve do finalnih faza, a znam da je moj rad doprineo tim poboljšanjima. Neizmerno je zadovoljstvo kada zadate određenu komandu karakteru u igri i on vas „posluša”, a znate da ste sami danima pisali logiku programa za to ponašanje. Zadaci koje svaki dan rešavam neretko me ubace u „zonu” gde vreme proleti, a samim tim ne osećam ni opterećenje u radu. Postoje različite sfere programiranja, a game dev je jedna od onih koja povezuje umetnost i programiranje uskom vrpcom, što donosi i tu drugu kreativnu dimenziju. Volim zadatke koji me podstiču da budem bolji i da napredujem, a ujedno da radim i ono što volim. Ja sam gejmer, ja volim igrice, a samim tim i svoj posao!

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
•