Photo by: Jovana Todorović
Razgovarali smo sa Marijom Ilić, suosnivačicom i predsednicom odbora Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) o tome kako se ne gradi samo jedan studio, već cela industrija i zašto srpski gejming ima prednosti koje bi mnoge druge industrije lako mogle da prepišu.
Kako je izgledao tvoj put od co-founderke gejming studija do predsednice odbora SGA i šta te je motivisalo da se posvetiš građenju ekosistema?
Kao suosnivačica studija za razvoj video igara prošla sam kroz ono kroz šta prolazi većina osnivača: razvoj proizvoda, građenje tima, kulture, procesa, finansiranja i razumevanja korisnika i tržišta, a sve to najčešće bez jasne putanje ispred sebe. Upravo iz tog iskustva sam shvatila koliko je važno da osnivači ne razvijaju svoje biznise u izolaciji, već da bi mnogo lakše bilo oko sebe imati zajednicu ljudi sa sličnim problemima. Na takvim mestima se najbrže dolazi do relevantnog znanja, kontakata, ali i kapitala.
Serbian Games Association je za mene bio prirodan prostor da deo tog iskustva pretvorim u nešto korisno za širi ekosistem, a ne samo za jedan studio. Motivisalo me je to što sam videla da Srbija ima ozbiljan talenat i priliku za kreiranje proizvoda, ali da moramo mnogo bolje da ih predstavimo, povežemo i podržimo ako želimo da izuzeci postanu pravilo.
Kada se pogledaju razni izvori, Srbija je na prvom mestu u Evropi po udelu žena u gejming industriji sa oko 30%, dok je evropski prosek oko 20%. Kako ti razumeš ove brojeve i šta nam oni govore?
Ovi brojevi su važni jer pokazuju da je domaća industrija video igara od početka uspela da privuče širi i raznovrsniji krug talenata nego što je to slučaj u ostatku tech sektora. Slažem se da je 30% dobar signal, ali još uvek nije ravnopravnost, posebno kada pogledamo pozicije moći, vlasništvo, leadership i tehničke role.
Za mene je najvažnije da razumemo zašto je gejming kod nas uspeo da privuče veći broj žena i kako to možemo da prenesemo i na druge delove tech ekosistema. Brojevi nam govore da potencijal postoji, ali i da se njime moramo sistemski pozabaviti.
Šta osnivači iz fintech-a, healthtech-a, edtech-a mogu da nauče od osnivača iz gejminga?
Osnivači gejming studija veoma rano nauče da proizvod ne vredi mnogo ako korisnik ne želi da mu se vraća. U igrama su onboarding, retencija, motivacija korisnika, feedback loop-ovi i emocionalna veza sa proizvodom centralni deo biznisa.
Mislim da osnivači iz fintech-a, healthtech-a ili edtech-a mogu mnogo da nauče iz tog načina razmišljanja, posebno kada grade proizvode koji zahtevaju promenu navika. Gejming nas uči da nije dovoljno da proizvod bude koristan, već mora biti razumljiv, privlačan i dovoljno dobro dizajniran da postane deo korisnikovog ponašanja.
SGA ima program SGA Empowers – različite radionice za devojke u gejmingu, koja je ideja koja stoji iza svega toga i šta želite da promenite ?
Ideja SGA Empowers programa je da devojkama i ženama damo konkretnije uvide, alate i pre svega samopouzdanje da uđu u industriju, a zatim ostanu u njoj i napreduju. Nije poenta samo da ih inspirišemo, već i da ih praktično podržimo tako što ćemo ih upoznati sa rolama, neophodnim veštinama, karijernim putevima i najvažnije – realnim iskustvima žena koje već rade u industriji.
Želimo da smanjimo barijeru ulaska u industriju i da pokažemo da gejming nije samo programiranje, već širok spektar kreativnih, produkcionih, poslovnih i tehničkih zanimanja. Dugoročno, cilj je da veći broj žena ne bude samo prisutan u industriji, već da bude vidljiv, uticajan i u poziciji da oblikuje proizvode i kompanije.
Kako po tebi izgleda srpska gejming industrija za 5 godina i da li bi dala neki savet nekome ko danas tek ulazi u istu i gradi svoj startap?
Za pet godina bih volela da vidim zreliju industriju koja ima veći broj originalnih IP-jeva, više studija koji uspevaju globalno, više znanja i više kapitala koji razume specifičnosti gejminga. Iz godine u godinu svedoci smo da je konkurencija sve oštrija, tržište zahtevnije i odavno samo “imam dobru ideju” nije dovoljno.
Da bi domaći osnivači imali bilo kakvu šansu u industriji koja se neprekidno menja i razvija, neophodno je da od starta razmišljaju globalno i veoma disciplinovano. U praksi to znači da jednostavno moraju znati ko je njihova publika, zašto bi baš njihovu igru izabrala, kako testiraju pretpostavke i kako će izgraditi tim koji može da izdrži dugačak razvojni ciklus. Talenat je u gejmingu veoma važan, ali suštinsku razliku između lepog projekta i održivog studija pravi upravo kombinacija fokusa, razumevanja tržišta i konstantnog učenja.
