Konsultant za digitalnu transformaciju: Kako pobediti u digitalnoj revoluciji

Kompanije u celom svetu, pa i Srbiji, su suočene sa izazovom digitalne transformacije. Mnogima je ovaj pojam i dalje nov, još više njih ne zna odakle da počne. Nedeljnik „Vreme“ donosi intervju sa konsultantom za digitalnu transformaciju Momirom Đekićem iz naše članice TeleGroup. Prenosimo tekst u celosti.


Jedna od ključnih poruka aktuelne kampanje „Budimo pametni“ je da će 65% današnjih prvaka raditi poslove za koje u Srbiji danas ne postoji obrazovanje. Takve poslove budućnosti stvaraće kompanije koje budu preživele Četvrtu industrijsku revoluciju i uspešno se prilagodile napretku tehnologije koja polako briše granice između fizičkog, digitalnog i biološkog. Na ovom putu transformacije kompanijama je potrebna pomoć da bi prepoznale sve prilike koje novo doba donosi i razumele kako da te prilike iskoriste. Tu nastupaju profesionalci specijalizovani za ovu temu – konsultanti za digitalnu transformaciju među kojima je i tridesetčetvorogodišnji Momir Đekić koji vodi tim za inovacije u kompaniji TeleGroup, jednoj od 23 članice neprofitne organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Kako je izgledalo vaše profesionalno putovanje i kako se postali konsultant za digitalnu transformaciju?

Imao sam neverovatnu sreću da se rodim te „prave” 1984. godine u porodici u kojoj je tehnologija bila svakodnevica. Moj otac je naučnik, koji se bavio razvojem raketnih sistema u Vojnotehničkom institutu i u mom stanu je postojao računar, drevni osmobitni ZX Spectrum. Sa šest godina sam počeo da programiram, a engleski sam učio čitajući uputstva za programiranje na Basic programskom jeziku. Tek sa 10 godina sam napisao nešto zapravo korisno (smeh), a to je bila igra „potapanje podmornica“ da više ne bismo morali da crtamo šablon za podmornice pola sata pred svaku igru. Nakon završetka beogradskog ETF-a, ali i poslovne škole na Bledu u Sloveniji, imao sam priliku da radim u korporaciji, regionalnom softverskom lideru, ali i startap kompaniji iz sveta Fintech-a, koja je radila na novim proizvodima za finansijsku industriju Australije.

Kako velike promene traže svež pogled na suštinu, tako sam se i ja, krećući se u IT krugovima, upoznao sa ljudima iz TeleGroupa koji su se zaputili na put promena. Posle gotovo dvadeset godina tehnološkog utemeljivanja tržišta telekomunikacija, energetike i javnog sektora, kompanija TeleGroup je uhvatila talas digitalne revolucije i počela da razmišlja o proširenju svog portfelja usluga. U njenom središtu je pozicionirala inovaciju što se poklapa sa mojim viđenjem tehnološke stvarnosti. Vremenom, iskristalisali smo put ulaganja u novo, zbog čega smo formirali tim koji se danas bavi inovacijama u beogradskom co-working prostoru ICT Hub-a, izmešten iz kompanijskog sedišta. Tu smo okruženi mladim i kreativnim ljudima iz različitih poslovnih provenijencija.

Najstariji član vašeg tima za inovacije ima 22 godine. Kako ste oformili ovaj tim?

Skupili smo se na neverovatan način. Na jednoj od poznatijih tehnoloških grupa na Facebook-u kontaktirao nas je momak od 17 godina sa idejom za saradnju. Upravo se taj najmlađi član tima pokazao i najagilnijim – u kratkom roku, učestvovao je na svim hakatonima u ICT Hub-u (osvajao je čak i nagrade) što je našem timu donelo poznanstva, ne samo sa stanarima ovog prostora, već i mnogim kompanijama koje ulažu u inovacije. Njegovim zalaganjem, probuđena je nova energija koja nas sve čini mladima, a mladi su uvek inspiracija. Mladi se mogu promeniti u sekundi. Bez obzira na industriju, mladi menjaju kontekst i smišljaju ideje bez zadrške. Tada, čak i mi stariji, sa usađenim strahom od rizika, dobijemo motiv da taj strah prevaziđemo i kažemo „Idemo! Idemo dalje!“.

TeleGroupov tim za inovacije

Da li je u bližoj prošlosti „proto-digitalni konsultant” ili je ovo zanimanje potpuno novo?

Kada kuvaš kvalitetno jelo, osnova je u temeljcu ili kako se drugačije kaže, bujonu. U današnjem, instant svetu, retko ko kuva bujon od pravih sastojaka. Koristimo kocku, koju prokuvamo za par minuta i time dobijamo zamensku, instant varijantu bujona. Slično je i u ovom našem poslu. Prečesto želimo da rešenje dobijemo instant, a suština je u tome da moramo pustiti vreme da odradi svoj posao. Ipak, i sastojci moraju biti pravi.

Sve revolucije ovog sveta su slične u tome da se ništa u njima ne dešava po prvi put. Mi smo u procesu promene otkako postojimo. Isti izazov su imali naši roditelji i njihovi roditelji – kako da se pronađu u novom svetu? Moj posao je, suštinski, da pomognem ljudima da shvate da je digitalna revolucija odavno počela, da smo svi njen deo i da pronađu način da iz nje izađu kao pobednici.

Šta je zapravo posao konsultanta za digitalnu transformaciju?

Reč je o suštinskoj transformaciji, nikako formalnoj. Posao konsultanta je da pronađe načine na koji kompanija može inovirati, menjati poslovni model, uvoditi nove proizvode ili usluge, a sve u cilju povećanja prometa ili profita, smanjenja troškova, povećanja operativne efikasnosti i zadovoljstva svojih korisnika. U ovim je procesima tehnologija samo alat – nikako svrha samoj sebi. Kao jedan od svega dvadeset konsultanata pri Centru za digitalnu transformaciju, osnovanom od strane Privredne komore Srbije, sa koleginicama i kolegama putujem po Srbiji i pomažem kompanijama da pronađu načine da tehnologiju iskoriste na najbolji mogući način.

Kako se zaista digitalno transformiše jedna kompanija? Koje su etape te transformacije i koje su najteže?

Sam izraz „digitalizacija“ je opasan jer u sebi krije mnogo toga što ne znamo. To je tuđica koju, ukoliko smo neupućeni, možemo pogrešno tumačiti. Tri su pojma ovde važna: Informatizacija koja kaže sledeće: Mali Momir je sa deset godina igru „potapanje podmornice“ sa papira preveo u elektronski oblik. Dakle, reč je o prevođenju iz analogne u digitalnu formu. Sledi digitalizacija, u kojoj se bavimo unapređenjem procesa uz pomoć tehnologije. Njen ključni momenat je ono što povezuje svaku industrijsku revoluciju – veći stepen automatizacije. Tek onda dolazimo do digitalne transformacije koja prevazilazi procese digitalizacije. Ona podrazumeva sistemsko prilagođavanje promenama što je najvažnija karakteristika opstanka i obezbeđuje nove puteve održivog razvoja. Izreka kaže: „Kada zmija presvuče kožu, ona se menja. Kada gusenica postane leptir, ona se transformiše.“

Živimo u vremenu u kom gotovo sve kompanije moraju da pronađu način da odgovore na digitalnu revoluciju. Izazovi nisu samo konkurentske kompanije, već oni dolaze i sa drugih strana. Ova transformacija govori o promeni u pozicioniranju biznisa u odnosu na korisnika – onaj koji ponudi brži i jednostavniji sistem koji korisniku daje moć, taj je napravio ključni korak i jednim potezom „obrisao“ konkurenciju! Šta je zajedničko za Airbnb, Booking, Uber ili Car:Go? To što su stavili korisnika u centar i napravili revoluciju.

Ljudi vole da probaju novo i da vam kažu šta misle o tome, a uglavnom nemaju pojma šta hoće (smeh), i zato je poenta digitalne transformacije ne da pitate ljude šta žele već da razumete njihove potrebe, težnje i da ponudite rešenje koje će probati i utvrditi šta im zaista odgovara. Najteži korak je prvi, a to je spoznaja igre koju kompanija mora da igra, a ta igra je beskonačna. Često se susrećem sa kompanijama koje recimo imaju sve neophodne softvere, ali nemaju strategiju – imaju samo taktiku. To je veoma loša partija šaha u kojoj čekate nečiji potez i stalno ste reaktivni, a morate biti proaktivni, stalno tražiti prilike i kreirati poteze u skladu sa sopstvenim željama. Često čujemo od kompanija kako one imaju iskustva u radu i da im nije potrebna podrška ovog tipa. Moj komentar na to je pokušaj da ih usmerim na konkurenciju koju oni ne vide, koja je „ispod radara“.

Namesto da stalno jurcamo tražeći način da se „nivelišemo“ sa drugima, suština je da je digitalna transformacija dugotrajan proces. Zato mora da postoji strategija, a naša uloga je upravo u tome da im pomognemo da naprave strategiju i da kao organizacija proaktivno učestvuju u procesu digitalne transformacije, učeći na svakom koraku ovog dugog puta.

Kako savetujete svoje štićenike”o budućnosti?

Najbolji način da se ostane konkurentan u ovom brzopromenljivom vremenu jeste stalno učenje. U tom smislu ključna je želja da stalno iznova otkrivamo sebe. Ipak, treba obratiti pažnju da iskustvo nema zamenu, a da bismo ga ostvarili moramo ga živeti.