Startapima u Srbiji dostupan je još jedan inovativan i jednostavan model finansiranja — SAFT ugovor, koji omogućava investiranje putem izdavanja digitalne imovine, odnosno digitalnog tokena. Kako bismo približili mogućnosti ovog modela finansiranja u Srbiji, kako startapima tako i investitorima, kreirali smo Vodič za SAFT ugovore koji predstavlja mogućnosti ovog načina investiranja kao i konkretne primere ugovora, a koji je dostupan na Startap portalu.

Kako se ugovori zaključuju?

SAFT ugovori (Simple Agreement for Future Tokens) se zaključuju između investitora i startapa koji namerava da izda digitalnu imovinu. Konkretno, investitor će odmah po zaključenju SAFT-a investirati određena finansijska sredstva u startap, a kada startap kasnije izda digitalnu imovinu on će određenu količinu te digitalne imovine preneti investitoru. U zamenu za to što su ranim investiranjem preuzeli dodatan rizik, SAFT investitori će skoro uvek dobiti popust u odnosu na cenu koju će za digitalnu imovinu kasnije platiti drugi investitori — što je često važan motiv za ulaganje kroz SAFT.

Šta su prednosti SAFT ugovora?

Domaći Zakon o digitalnoj imovini je uspostavio dobar pravni okvir za izdavanje različite digitalne imovine, naročito investicionih tokena. U tom pogledu, pravo je vreme za korišćenje pogodnosti koje pruža SAFT. Bez obzira na to da li startap razvija kripto ili neki drugi projekat, SAFT ugovor omogućava da na povoljan način prikupi sredstva, u okviru važećih propisa. Istovremeno, SAFT ohrabruje investitore da donesu pravovremenu odluku o investiranju i iskoriste prednosti ovog modela, pre svega popust u odnosu na  cenu koju će za digitalnu imovinu kasnije platiti drugi investitori, kao i mogućnost jednostavnog exit-a u bilo kom trenutku, izjavio je Ivan Kostić, naš menadžer za pravna pitanja. 

Uz vodič za SAFT ugovore olakšano prikupljanje sredstava 

SAFT ugovori koriste se na tržištima koje imaju dobro razvijenu praksu poslovanja sa digitalnom imovinom (SAD, Švajcarska, itd.), a ovaj vodič, po uzoru na prakse razvijenih tržišta, nastoji da srpskim startapima olakša prikupljanje sredstava kada su im najpotrebnija — u ranoj fazi. Istovremeno, vodič investitorima pruža neophodne informacije i olakšava da donesu odluku da na siguran način investiraju.

Kripto je budućnost, kako u pogledu sve rasprostranjenijeg korišćenja kripta za plaćanje, tako i u pogledu uloge koju ima u sofisticiranim delovima finansijskog sistema. Ne mora startap da ima blokčejn proizvod da bi iskoristio prilike koje kripto pruža, dovoljno je da iskoristi SAFT sistem da prikupi investicije u kriptu, koje može instant da razmeni za dinare, i da eventualno sutra raspodeli dobit u kriptu. Verujem da će sledeći talas razvoja kripta biti da on postane deo standardne ekonomije — za nekoliko godina će se laptop kupovati kriptom, za deset ćete na pijaci plaćati kriptom. Način na koji startapi mogu da se „nakače” na taj voz i da profitiraju jeste da prikupe sredstva od kripto investitora — koji su poznati po tome da rado ulažu u startape,  izjavio je Vladimir Rajković, advokat i jedan od autora vodiča. 

Preuzmite besplatno SAFT vodič 

SAFT ugovori još uvek nisu često primenjivani u Srbiji, ali je već bilo uspešnih primera. Srpski Zakon o digitalnoj imovini je uspostavio povoljan pravni režim za izdavanje digitalne imovine, pre svega, investicionih tokena, što daje priliku domaćim startapima da otpočnu svoj biznis i na povoljan način prikupe sredstva za razvijanje svojih projekata. Pre nego što ponudi investitorima zaključenje SAFT ugovora, startap mora da osmisli kako će izgledati i funkionisati digitalna imovina koju izdaje. U tom pogledu, Vodič za SAFT daje osnovne smernice i olakšava donošenje ove odluke. Od danas ga možete preuzeti na linku na Startap portalu. 

The post Vodič za SAFT ugovore — kako se finansiraju startapi u Srbiji izdavanjem digitalnih tokena? appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Vodič za ESOP (employee stock ownership plan), koji predstavlja mehanizam za nagrađivanje ključnih zaposlenih dodeljivanjem akcija ili udela u kompaniji,  objavili smo u saradnji sa projektom „Srbija Inovira”, koji uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) sprovodi ICT Hub. Vodič je namenjen srpskim startapima i kompanijama kako bi im olakšao korišćenje domaćeg ESOP rešenja. 

Primenom ESOP-a  kompanije mogu steći kvalitetan instrument za stimulisanje zaposlenih u radu odnosno nagrađivanje zaposlenih za njihov učinak, po veoma povoljnim poreskim uslovima, uz istovremeno povećanje stabilnosti tima, što predstavlja jedan od najvećih izazova sa kojim se suočavaju startap kompanije.

ESOP se dugo razvijao u američkoj praksi i pravu – kompanije, naročito startapi, ga koriste dugi niz godina i predstavlja osnovni instrument za stimulaciju zaposlenih. Ovim vodičem želimo da ohrabrimo što više domaćih kompanija da primene ESOP i olakšamo im razumevanje i primenu ovog modela nagrađivanja, izjavio je Ivan Kostić, menadžer za pravna i regulatorna pitanja u Inicijativi Digitalna Srbija. 

ESOP kao mehanizam za nagrađivanje ključnih zaposlenih u kompaniji putem dodele akcija/udela, odnosno mogućnosti da postanu suvlasnici u kompaniji uveden je u Srbiji 2020. godine izmenama Zakona o privrednim društvima, kojima je omogućeno društvima sa ograničenom odgovornošću da izdaju novi instrument – pravo na sticanje udela, i tako omoguće zaposlenima da steknu udeo u kompaniji.  

Vodič pruža detaljno objašnjenje za implementaciju domaćeg rešenja u tri koraka – registracija sopstvenog udela, izdavanje finansijskog instrumenta zaposlenima i, na kraju, sticanje udela u kompaniji. Objašnjen je postupak pred Agencijom za privredne registre, kao i pred Centralnim registrom depo i kliringa hartija od vrednosti RS. Pored toga, dati su i ilustrativni primeri svih dokumenata koje se pripremaju u postupku, kaže Milan Marinković, autor vodiča.

Važno je istaći da pored veoma detaljnog opisa samog procesa, vodič sadrži i konkretne primere, odnosno obrasce akata koji se koriste u postupku, pa kompanije uz pažljiv pristup mogu, bez podrške i troškova pravnih i finansijskih konsultanata, samostalno sprovesti proceduru izdavanja i dodele finanijskog instrumenta zaposlenima, dodaje Marinković. 

Vodič je namenjen kako startapima, tako i ostalim kompanijama, bez obzira na veličinu, koje žele da motivišu svoje zaposlene. Vodič za ESOP dostupan je svima na Startap portalu ovde.

The post Vodič za ESOP — kako da nagradite zaposlene udelom u kompaniji? appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Nakon što smo prethodnih meseci zajedno sa više od 30 predstavnika privrede, državnih institucija i civilnog sektora radili na pripremi Strategije razvoja startap ekosistema Srbije za period od 2021. do 2025. godine, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja danas je otvorilo Javnu raspravu o ovom važnom dokumentu.

Predlog Strategije obuhvata prioritetne politike za unapređenje okvira za poslovanje startapa, mehanizma finansiranja startapa i jačanje podrške i lokalne povezanosti u startap ekosistemu. Pored toga, predloženi dokument obuhvata i podizanje startap-preduzetničkog kapaciteta kroz formalne i neformalne obrazovne programe, kao i promociju startap kulture i globalne prepoznatljivosti našeg ekosistema.

Celokupan dokument rezultat je rada 38 predstavnika privrede, državnih institucija i civilnog sektora koji su aktivni učesnici i poznavaoci prilika  u domaćem startap ekosistemu. Takođe, da bismo kreirali neophodne formalne i sistemske mehanizme koji postavljaju temelje za stratešku podršku ubrzanom razvoju u ovoj oblasti, u proces izrade uključili smo i više od 100 zainteresovanih predstavnika startap ekosistema kroz neformalne razgovore, ali i formalni proces Javnih konsultacija održanih od 5. do 24. maja ove godine. 

Javna rasprava je još jedna prilika da se utiče na sadržaj finalnog dokumenta Strategije i predlože unapređenja teksta, te građani i stručna javnost mogu da se uključe i pošalju svoje predloge do 3. novembra 2021. godine. 

The post Počela Javna rasprava o Strategiji razvoja startap ekosistema appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Proteklih meseci, Inicijativa „Digitalna Srbija“ je zajedno sa preko 30 predstavnika javnog i privatnog sektora u okviru Vladine Radne grupe radila na pripremi Strategije razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine. Jedna od ključnih mera koju nacrt Strategije predviđa je prepoznavanje uloge i značaja startapa za razvoj inovacija u Republici Srbiji.

U skladu sa ovom merom, predložili smo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, nadležnom za inovacionu delatnost Republike Srbije, predlog za odgovarajuće dopune Zakona o inovacionoj delatnosti.

Ključne izmene koje smo predložili odnose se na prepoznavanje startapa i poslovnih anđela u srpskom pravnom okviru, kao i na stvaranje sistema u kome oni mogu da imaju olakšan pristup podsticajnim merama koje utvrđuje Vlada Srbije i drugi državni organi. Predlozi naše organizacije su predstavljeni u ovom dokumentu izrađenom u okviru projekta „Preduzmi ideju“ koji sprovodimo u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID).

Kako je počela i Javna rasprava o nacrtu ovog Zakona, pozivamo sve zainteresovane strane da se u nju uključe i ukažu na prilike da se tekst dalje unapredi kako bismo iskoristili i ovu priliku da zajedno doprinesemo da Srbija prepozna značaj i ulogu startap ekosistema za razvoj ekonomije znanja i inovacija.

The post Predlozi Inicijative „Digitalna Srbija“ za dopune Zakona o inovacionoj delatnosti appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Digitalna zajednica, dve neprofitne organizacije koje okupljaju veliki broj kompanija i preduzetnika aktivnih u IT sektoru, su u prethodnom periodu dogovorile saradnju sa ciljem definisanja zajedničkih predloga mera usmerenih na unapređenje poreskog okvira. Kao rezultat ove saradnje, početkom juna 2021. fomulisan je predlog 11 mera koje će, ako budu usvojene, podstaći razvoj ekonomije zasnovane na inovacijama i podržati dalji razvoj IT sektora kao jednog od najznačajnijih i najvitalnijih segmenata domaće privrede.

Sagledavši iz različitih uglova prilike za dalji globalni rast ove industrije i prepreke koje se nalaze na tom putu, dve organizacije su se usaglasile oko predloga paketa mera koji će, ako bude usvojen:

1. pomoći domaćoj privredi da se na globalnom tržištu dalje nametne inovacijama pretočenim u intelektualnu svojinu u domaćem vlasništvu (predlog Inicijativa „Digitalna Srbija“ uz pozdršku Digitalne zajednice)
2. omogućiti Srbiji da mladim i obrazovanim ljudima pruži dodatne razloge da ostanu i da svoj talenat ostvare na najbolji mogući način (predlog Inicijative „Digitalna Srbija“ uz podršku Digitalne zajednice)
3. pružiti dodatnu podršku malim privrednim subjektima da nastave rast i razvoj na globalnom tržištu (predlog Digitalne zajednice uz podršku Inicijative „Digitalna Srbija“)

Namera iza definisanja ovih predloženih mera je da se u Srbiji stvore prilike da se:

1. podstaknu inovacije i stvaranje sopstvenih proizvoda sa intelektualnom svojinom u domaćem vlasništvu
2. poveća međunarodna konkurentnost kompanija koje posluju u Srbiji
3. podstakne zapošljavanje i ulaganje u razvoj mladih stručnjaka
4. smanji odlazak najkvalifikovanijih stručnjaka
5. pruži dodatna podrška malim privrednim subjektima suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i COVID-19 krize

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Digitalna zajednica su se u prethodnom periodu založile da Vlada Srbije razmotri usvajanje predloženih mera i izložile argumentaciju na koji način bi njihovo usvajanje doprinelo globalnom rastu domaće privrede. Obe organizacije pozdravljaju najavu u javnosti da će deo predloženog paketa ući u proceduru donošenja, ali se i dalje snažno zalažu za usvajanje ostatka predloženih mera jer u velikoj meri doprinosi ispunjavanju zajednički definisanih strateških ciljeva međusobne saradnje.

The post Zajednički predlog Inicijative „Digitalna Srbija“ i Digitalne zajednice za unapređenje poreskog okvira za podsticanje ekonomije zasnovane na inovacijama i poslovanja IT sektora appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Zadatak danas formirane Radne grupe za Strategiju razvoja startap ekosistema je da se u narednih šest meseci stvori nacionalni strateški okvir koji bi trebalo da dovede do povećanja broja i kvaliteta domaćih startapa i postavi snažne temelje za dalji ubrzan razvoj ekosistema.  

Danas je zvanično formirana Radna grupa za izradu nacionalne Strategije razvoja startap ekosistema za period od 2021. do 2025. godine koja će okupiti predstavnike državnog, civilnog i privatnog sektora, a čijim radom će predsedavati naš direktor Nebojša Đurđević. On se u svom autorskom tekstu za Startit Dnevnik osvrnuo na značaj strateškog pristupa razvoju startapa, svoju ulogu u Radnoj grupi, a pozvao je i sve zainteresovane strane iz startap ekosistema da nam se jave i doprinesu kvalitetu ovog važnog dokumenta.

Pored predstavnika relevantnih državnih institucija i Vlade Srbije kao pokretača Radne grupe, među članovima Radne grupe biće i predstavnici Svetske banke, pet IKT klastera, ICT Hub-a, Impact Hub-a, Srpske blokčejn inicijative i NALED-a. Ispred „Digitalne Srbije” i organizacije Serbian Entrepreneurs u Radnoj grupi biće i uspešni startap osnivači sa ogromnim iskustvom, kao što su Igor Bogićević, Zoran Vasiljev i Tihomir Bajić.

Naša nevladina organizacija već duže vreme ukazuje na važnost startap ekosistema i potrebu za strateškim pristupom njegovom razvoju, a u ovu važnu inicijativu ćemo uložiti:

(a) kolektivno iskustvo svojih članova, od organizacija za podršku startapima (ICT Hub, Impact Hub i Startit) do izuzetno uspešnih kompanija koje su na tehnološko tržište ušle kao startapi (3Lateral, Nordeus, Seven Bridges, Centili)

(b) rezultate dve godine intenzivnog rada na razumevanju okolnosti i prilika za domaći ekosistem i izradi preporuka za njegov dalji razvoj, u saradnji sa ekspertima iz domaćeg i stranih ekosistema

(c) želju da uključimo što više aktera koji su važan deo ekosistema, a nisu se našli u Radnoj grupi — kroz različite oblike konsultacija na teme koje Strategija pokreće.

Radna grupa će raditi na izradi predloga Strategije koja će obuhvatiti prioritetne politike za ubrzan razvoj startap ekosistema sa akcentom na povećanje broja i kvaliteta startapa kroz oblasti javnih i privatnih investicija, omogućavanja pristupa preduzetničkom kapitalu, kao i poboljšanja lokalne i regionalne povezanosti domaćeg startap ekosistema.

Pored toga, Strategija će obuhvatiti oblasti unapređenja poslovnih i visokotehnoloških preduzetničkih znanja i veština kroz formalno i neformalno obrazovanje, razvijanja visokotehnološke preduzetničke kulture i podsticanja visokotehnološkog istraživanja i inovacija.

Za svoj rad predsednik i članovi Radne grupe i druga angažovana lica nemaju pravo na naknadu.

Članovi Radne grupe

• Aleksandar Bijelić, Serbian Venture Network
• Branimir Dženopoljac, IKT klaster Centralne Srbije
• Dejan Masliković, Ministarstvo kulture i informisanja
• Dejan Vukotić, Agencija za finansiranje i osiguranje izvoza
• Dragana Bećić, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu
• Dušan Vasiljević, NALED
• Dušan Žarković, Kabinet ministra bez portfelja, zaduženog za inovacije i tehnološki razvoj
• Gabrijela Grujić, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
• Goran Mladenović, Niški klaster naprednih tehnologija
• Goran Đorđević, Zrenjaninski IKT klaster
• Gordana Danilović Grković, Naučno-tehnološki park Beograd
• Igor Bogićević, Seven Bridges / Orgnostic ispred Inicijative „Digitalna Srbija“
• Igor Perić, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
• Ivan Bjelajac, Serbian Blockchain Initiative
• Jan Kobler, South Central Ventures
• Jelena Todorović, Republički sekretarijat za javne politike
• Katarina Obradović Jovanović, Ministarstvo privrede
• Maja Anđelković, Svetska banka
• Marjan Stojanović, Privredna komora Srbije
• Marko Mudrinić, Netokracija
• Marta Arsovska Tomovska, Kabinet predsednika Vlade
• Milan Ranđelović, Naučno-tehnološki park Niš
• Milan Šolaja, Vojvođanski IKT klaster
• Milena Kostadinović, Fond za inovacionu delatnost
• Miloš Cvetanović, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
• Miloš Matić, ICT Hub
• Nenad Moslavac, Impact Hub
• Nenad Vlaketić, Ministarstvo finansija
• Oliver Guganović, Subotički IT klaster
• Radovan Jovanović, Naučno-tehnološki park Čačak
• Smiljana Milanović, Kabinet predsednika Vlade
• Srđan Kolaković, Naučno-tehnološki park Novi Sad
• Stefan Badža, Kabinet predsednika Vlade
• Tanja Kuzman, PwC ispred Inicijative „Digitalna Srbija“
• Tihomir Bajić, Serbian Entrepreneurs
• Zoran Vasiljev, Centili ispred Inicijative „Digitalna Srbija”
• Žikica Lazić, Narodna banka Srbije

Potpredsednik Radne grupe biće Nenad Paunović iz Kabineta predsednice Vlade Republike Srbije. Za sekretara je postavljena Bojana Tomić Brkušanin iz Inicijative „Digitalna Srbija”.

The post Vodićemo Radnu grupu za izradu nacionalne Strategije razvoja startap ekosistema i pozivamo sve zainteresovane da nam se jave sa predlozima appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Jedna od najvećih barijera za privredni razvoj kroz strane investicije i realizaciju prihoda sa stranih tržišta leži u Zakonu o deviznom poslovanju, jedna je od ključnih poruka sa danas održanog panela „Ritam razvoja i inovacije“ na konferenciji CEO Summit. U ovom razgovoru su učestvovali  Zoran Drakulić, generalni direktor kompanije Point Group Int. i predsednik Poslovnog kluba „Privrednik“, Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograda i naš direktor Nebojša Đurđević.

Govoreći o uticaju ovog zakona na poslovanje privrede, Nebojša Đurđević je istakao da Zakon o deviznom poslovanju donosi nepotrebna administrativna opterećenja srpskim kompanijama, stavlja ih u vrlo nepovoljan položaj u odnosu na regionalnu i globalnu konkurenciju i smanjuje interes stranih investitora.

„Posledica pravno-pozitivističkog pristupa zakona koji zabranjuje sve što nije izričito dozvoljeno blokira inovacije, usporava razvoj i korišćenje novih poslovnih modela koji su već prisutni u svetu. Upravo zbog toga kao rezultat imamo da oni kojima je najlakše da svoje poslovanje premeste u neku drugu zemlju — a to su uglavnom digitalne kompanije — kada naiđu na ovakve prakse koje su neuobičajne za ostatak sveta, svoj biznis premeste u Holandiju, Ameriku, Irsku… I onda iz tih zemalja prihoduju i tamo plaćaju porez,“ rekao je Đurđević.

Zoran Drakulić se složio sa Đurđevićem i dao konkretan primer. „U potpunosti se slažem. Recimo, u zgradi koju izdajemo imamo jednu veliku švedsku kompaniju koja je pre dva meseca od dva sprata koja su iznajmljivali i imali stotinak ljudi to smanjili na pola,” zaključio je Drakulić.

Branko Greganović se nadovezao na ovu temu i ukazao na to da se ključno ograničenje odnosi na prethodnu kontrolu međunarodnih transakcija, na tzv. „deviznu dokumentarnu kontrolu“. 

„Nije problem to što se prate i kontrolišu međunarodne transakcije, već to što se prate koristeći pomoću prethodne kontrole. I druge zemlje kontrolišu međunarodno poslovanje, ali to rade nakon realizacije transakcije. U tim državama kontrola ne zaustavlja poslovanje, već omogućava da se život odvija slobodno, a kontrola se vrši nakon realizacije transakcije,“ objasnio je Greganović i dodao da naknadnu kontrolu već koriste i drugi značajni kontrolni sistemi u Srbiji, kao što su poreski sistem ili sistem za sprečavanja pranja novca.

Dajući svoj sud o ovom zakonu, Nebojša Đurđević ga je simbolično nazvao „Berlinskim zidom digitalnog ekosistema Srbije“ i pozvao na ubrzanje razgovora o promeni regulative u ovoj oblasti. „Praktično, sve ovo znači da privredni subjekti u našoj zemlji ne mogu samostalno i slobodno da odlučuju ni o jednoj vrsti svojih međunarodnih poslova. Ovakvo uređenje je u suštinskoj suprotnosti ne samo sa načelima savremene tržišne ekonomije, već i sa deklarisanim načelima samog Zakona u kome na više mesta stoji da se plaćanje između rezidenata i nerezidenata vrši slobodno,“ podvukao je direktor Inicijative „Digitalna Srbija“.

Drakulić i Greganović su se složili da je u ovom trenutku najveći rizik domaće privrede leži u obezbeđivanju likvidnosti poslovanja.

„Mala i srednja preduzeća su ta koja se u najvećoj meri susreću sa problemom likvidnosti. Andrej Jovanović je u pravu, oni koji imaju para mogu da se zaduže i sada je idealan trenutak da se kupuje. Oni koji dođu u krizu, biće spremni da prodaju imovinu, da bi opstali i da bi rešili probleme koje imaju. Biće jefitino da se kupuje u određenim delatnostima poput hotelijerstva za one koji vide perspektivu i budućnost u ovom biznisu. Pojedine firme će moći povoljno da se kupe, mnogi su sektori pogođeni, a oni koji imaju para, sada kupuju. U krizama se prave najveći profiti,“ zaključio je Drakulić.

„Baš kao u bankama, i u privredi imamo situaciju da se još uvek ne vidi ono što se dešava ispod površine, pre svega u vezi pritiska na likvidnost preduzeća u najugroženijim industrijama. Realnu sliku ćemo imati tek drugom polovinom sledeće godine kada isteknu grejs periodi iz kredita iz garantne šeme i otplata tih kredita optereti likvidnost preduzeća,“ istakao je Greganović.

The post CEO Summit: Ubrzanje privrednog razvoja traži promenu Zakona o deviznom poslovanju appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Nakon što je Vlada Srbije prošle godine predstavila predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, uključujući i takozvani Test samostalnosti preduzetnika, Inicijativa „Digitalna Srbija“ pokrenula je razgovore sa organizacijom Digitalna zajednica, kao i sa Vojvođanskim IKT klasterom. U ovim razgovorima došlo se do zaključka da i dalje postoji dosta različitih tumačenja i neizvesnosti kako će primena Zakona izgledati u praksi.

Ove organizacije su se složile sa predlogom Digitalne zajednice da bi javno dostupno, obavezujuće uputstvo za primenu novonastalih izmena pomoglo delatnicima u IT sektoru da bolje razumeju namere zakonodavca, te zaključe da li je potrebno da prilagode svoje poslovanje kako bi ostvarili sva prava koja im sleduju iz Zakona i izbegli rizik od poreskog prekršaja.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ je ponudila pomoć u izradi nacrta ovog dokumenta i omogućila predstavnicima Digitalne zajednice i Vojvođanskog IKT klastera da kroz svoje komentare identifikuju nejasnoće kako bi Poreska uprava, prilikom izrade Uputstva, u obzir uzela što veći broj pojedinačnih slučajeva i otklonila sve moguće nedoumice u tumačenju Zakona.

Nacrt je upućen Poreskoj upravi koja ga je upotrebila u izradi finalnog Uputstva koje je danas objavljeno. Objavljeni dokument ne menja suštinu Testa samostalnosti i ne uvodi nova pravila, već daje pojašnjenja u vezi sa primenom Zakona i bliže objašnjava namere zakonodavca.

The post Poreska uprava objavila Uputstvo za primenu Testa samostalnosti u poreskoj kontroli appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster obratile su se danas Vladi Srbije sa molbom da podeli nacrt izmenjenih članova Zakona o porezu na dohodak građana koji se odnosi na najavljeni Test samostalnosti i najavljene poreske olakšice jer smatramo da je u interesu IT sektora da u što kraćem roku što više detalja bude dostupno javnosti zarad lakšeg razumevanja najavljenih izmena.

Vlada Srbije podelila je sa nama prečišćen nacrt mere u kome je velikim slovima istaknut predloženi novi tekst koji definiše osnovna načela predloženih izmena. Napominjemo da je reč o nacrtu koji još uvek nije prošao nikakvu formalnu proceduru, pa su samim tim moguće izmene do usaglašavanja Zakona u Narodnoj skupštini.

Podsetimo, suočeni sa činjenicom da će, pored drugih grana industrije, uvođenje Testa samostalnosti preduzetnika od sledeće godine uticati i na IT sektor, Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster su se odazvali pozivu Vlade Srbije da daju svoje mišljenje u vezi sa planiranim merama. Ove dve organizacije su u konsultativnom procesu učestvovale u izradi predloga dodatnih podsticajnih mera koje će sprečiti nagle i, naročito za manje IT kompanije, finansijski negativne efekte izazvane uvođenjem Testa samostalnosti, te olakšati prelazak na novi sistem.

The post Na naš zahtev, Vlada Srbije podelila je nacrt najavljenih izmena Zakona o porezu na dohodak građana appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Danas je Vlada Srbije predstavila predlog izmena Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kojim će obezbediti poreski podsticaj za novo zapošljavanje u kompanijama koji povećavaju broj zaposlenih, uključujući i zapošljavanje mladih koji tek ulaze na tržište rada, kao i pravnu sigurnost u pogledu poresko-pravnog tretmana prilikom angažovanja preduzetnika paušalaca.

U okviru ovih izmena, Vlada Srbije planira da od 1. januara 2020. godine uvede i Test samostalnosti preduzetnika koji će omogućiti jasnije definisanje uslova za angažovanje preduzetnika za obavljanje osnovne delatnosti, uključujući i one koji su paušalno oporezovani, bez obzira na sektor u kome posluju.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster organizuju vebinar sa IT zajednicom o najavljenim zakonskim izmenama i poreskim podsticajima u četvrtak, 26. septembra od 10h.

Prijavite se ovde ili putem forme ispod.

Suočeni sa činjenicom da će, pored drugih grana industrije, uvođenje Testa samostalnosti preduzetnika od sledeće godine uticati i na IT sektor, Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster su se odazvali pozivu Vlade Srbije da daju svoje mišljenje u vezi sa planiranim merama.

Ove dve organizacije su u konsultativnom procesu učestvovale u izradi predloga dodatnih podsticajnih mera koje će sprečiti nagle i, naročito za manje IT kompanije, finansijski negativne efekte, te olakšati prelazak na novi sistem.

Angažovanje preduzetnika je godinama izazivalo oštre podele u IT sektoru koje, i pored brojnih pokušaja da se pronađe kompromis, do sada nisu prevaziđene. Vojvođanski IKT klaster i Inicijativa „Digitalna Srbija“ su u procesu rada na predlogu podsticajnih mera upotrebili iskustva svojih kompanija članica – kako onih koje su u prethodnom periodu u većoj meri i redovno angažovale preduzetnike za obavljanje osnovne delatnosti, tako i onih koje nisu koristile ovaj model i smatrale su ga oblikom poslovanja koje na tržište rada u IT sektoru unosi nelojalnu konkurenciju.

Deo predloga na kome su ove dve organizacije radile odnosi se na uvođenje paketa podsticajnih mera koje se oslanjaju na postojeći poreski podsticaj za novozaposlena lica, kao i osiguravanje nepromenjenog poreskog tretmana svih preduzetnika za period do kraja ove godine, bez obzira na ishod Testa samostalnosti. Vlada Srbije je ovaj predlog prihvatila.

Predviđeno je da podsticajne mere stupe na snagu 1. januara 2020. godine, istovremeno sa Testom samostalnosti. Konkretno, one podrazumevaju da će kompanije čiji broj zaposlenih raste biti oslobođene plaćanja dela poreza i doprinosa u periodu od tri godine – uključujući i preduzetnike koji budu prešli u redovan radni odnos, odnosno angažman po osnovu ugovora o radu.

Naime, kompanije koje budu povećavale broj zaposlenih i zapošljavale lica koja nisu bila u radnom odnosu tokom 2019. godine, biće oslobođene plaćanja 70% poreza na zarade i doprinosa za PIO za ta lica u celosti tokom 2020. godine, odnosno u najvećem delu tokom 2021. i 2022. godine. Ova mera će se odnositi na zapošljavanje prethodno nezaposlenih lica (bez obzira da li su bili prijavljeni kod NZS), studenata i preduzetnika-paušalaca. Na ovaj način će efektivno umanjenje ukupnih obaveza iznositi oko 70% tokom 2020. godine, 65% tokom 2021. i 60%. tokom 2022. godine.

Ove dve organizacije opredelile su se za sagledavanje problema iz svih uglova kako bi finalno rešenje, na duge staze, donelo jednake uslove za sve, rešilo pravnu nesigurnost i oslobodilo veliki deo IT sektora realnog rizika od poreskog prekršaja, pa i krivičnog postupka. Stav Inicijative „Digitalna Srbija“ i Vojvođanskog IKT klastera je da su, u datim okolnostima i dugoročno gledano, predložene olakšice dobro kompromisno rešenje za celokupni IT sektor.

Efikasno sprovođenje usvojenih rešenja odgovornost je Vlade Srbije, Ministarstva finansija i Poreske uprave, dok će Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster pažljivo pratiti njihovu implementaciju i nastaviti da traže i sugerišu sistemska podsticajna rešenja koja će podržati dalji razvoj IT industrije nakon isteka ovih privremenih podsticajnih mera.

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Vojvođanski IKT klaster organizuju vebinar sa IT zajednicom o najavljenim zakonskim izmenama i poreskim podsticajima u četvrtak, 26. septembra od 10h.

Na vebinaru ćemo fokus staviti na IT industriju i kako mi kao sektor najbolje možemo da se pripremimo za predstojeće promene. Temu će pokriti Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera, Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ i Aleksandar Budić, finansijski savetnik u kompaniji Seven Bridges. Prijavite se ovde ili putem forme ispod.

The post Poreski podsticaji za prijem angažovanih preduzetnika u radni odnos olakšaće prelazak na novi sistem appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.