Razgovarali smo sa Oliverom Manojlovićem, CRO-om u Dash0, o tome kako se danas gradi prodaja, zašto kompromisi pri zapošljavanju skupo koštaju i kako zapravo izgleda customer-centric pristup kada nije samo fraza.

Gradio si prodaju i u startapu Personio i sada u Dash0. Da li možeš da podeliš sa nama neke lekcije koje si naučio, a koje uvek daju rezultate?

Oliver: Nikad ne pravite kompromise pri zapošljavanju – čuveni citat Franka Slootmana glasi – „if there is doubt, there is no doubt”. Kada zapošljavate i pristajete na kompromise, stvarate ogromne probleme u budućnosti. Ako pronađete prave ljude, većina problema se uopšte ni ne pojavi.

Kao neko ko vodi prihode u AI-native kompaniji, kako vidiš da AI menja prodaju u praksi? Koje veštine se izdvajaju kao sve važnije?

Oliver: AI je gamechanger kada govorimo o kreiranju sadržaja i istraživanju. Masovno može da smanji obim internog rada, ali samo ako se radi kako treba. AI nije pametan u smislu da će sam pronaći jedinstven uvid o potencijalnom klijentu, ili da će otkriti slabosti vašeg konkurenta. Više je poput praktikanta koji je prosečno pametan, ali izuzetno brz. Realno očekivanje bi trebalo da bude da će AI uraditi 60 – 80% stvari tačno, međutim na vama i dalje ostaje da proverite taj rezultat i dodate vaš lični pečat kako biste se istakli u moru jednoličnih informacija.

Najbolji test za vas treba da bude procena, da li vam bilo šta što radite uz pomoć AI-ja oslobađa više vremena za razgovor sa potencijalnim i postojećim klijentima, ili barem čini te razgovore upečatljivijim. AI generičke prezentacije izazvaće suprotan efekat i istaći će činjenicu da ste bili previše lenji da uložite trud.

Pominjao si da u Dash0 stavljate klijenta u sam centar svega što radite – od razvoja proizvoda do same prodaje. Šta po tvom mišljenju u svakodnevnom radu razlikuje kompanije koje zaista primenjuju customer-centric pristup, od onih koje to koriste samo kao slogan?

Oliver: Teško je dati univerzalni odgovor, ali kompanije koje su zaista customer-centric prepoznaju se po tome što svoje vrednosti nisu ostavile samo na rečima, jer i način na koji vode svoje poslovanje je fer, bez obzira na to kako izgleda njihovo tržište. Njihov cilj je da klijentima pruže uzbudljivo iskustvo kako bi ih pretvorile u obožavaoce i zagovornike brenda. Ukoliko nemate veliki broj obožavalaca ili barem solidan, verovatno niste dovoljno okrenuti prema klijentima.

To se nadovezuje na još nešto što si podelio, da je sa modelom kompanije Dash0 „svaki dan obnova ugovora, a ne samo na svakih 12 do 36 meseci“. Nema opuštanja nakon što se ugovor potpiše, jer je potrebno da se neprekidno isporučuje vrednost koja je prodata. Suštinski to predstavlja drugačiji način vođenja kompanije. Kako ta realnost menja način na koji gradiš i vodiš prodajni tim, i gde osnivači najčešće greše kada tek počnu da razmišljaju o prodaji?

Oliver:  To je veoma zanimljiv deo našeg poslovanja u kojem svakog dana naučimo nešto novo. Ali izdvojio bih nekoliko stvari: 

Prodavci ne treba da obećavaju previše prodaja, ako to urade, razočarenje je zagarantovano, a vi nemate nikakvu zaštitu od rizika. Klijent može mnogo lakše da ode u početnoj fazi, nego kada je uložio ogroman trud u implementaciju rešenja.

Takođe, prodavci moraju ozbiljno da razmišljaju i o vrednosti proizvoda koji prodaju, sklapanje posla često nije dovoljno. Ključno je da klijentu omogućite što lakši početak i korišćenje vaše usluge. Jedini način da klijenti koriste vaš proizvod onako kako želite, jeste da vrednost bude visoka. 

I za kraj, hitnost i usklađenost. Kada stvari krenu po zlu, svi moraju brzo da se usklade i odmah aktivno uključe u rešavanje problema, nema vremena za politiku.

The post Kako izgleda prodaja u AI-native kompaniji – intervju sa Oliverom Manojlovićem appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Prvi pilot realizovan je u partnerstvu sa Udruženjem ljubitelja električnih bicikala (ULJEB), kroz implementaciju rešenja SolarCycle Charge. U okviru ovog pilota postavljena je prva solarna stanica za punjenje električnih bicikala i trotineta u Srbiji, na prostoru Ade Ciganlije u Beogradu. Rešenje omogućava potpuno autonomno punjenje korišćenjem solarne energije, bez potrebe za priključenjem na elektroenergetsku mrežu, čime doprinosi razvoju održive urbane mobilnosti i korišćenju mikro-mobilnosti kao ekološki prihvatljivog vida prevoza. Pilot je istovremeno testirao inovativan model finansijske održivosti kroz integrisani reklamni ekran, koji može doprineti pokrivanju troškova nabavke i održavanja stanice i olakšati njenu primenu u drugim gradovima i opštinama.

Drugo pilot rešenje realizovano je u saradnji sa kompanijom TeleGroup u opštini Nova Crnja. Rešenje ParkLIFE razvijeno je kao digitalna platforma za unapređenje upravljanja javnim zelenim površinama kroz primenu podataka u realnom vremenu i digitalnih alata za planiranje i održavanje. Pilot je obuhvatio GIS mapiranje zelenih površina, prikupljanje podataka putem senzora i meteoroloških stanica, generisanje preporuka za održavanje, digitalnu evidenciju izvršenih aktivnosti, kao i aplikaciju koja omogućava građanima da prijavljuju probleme i aktivno učestvuju u očuvanju javnih parkova. Testiranje rešenja pokazalo je da primena digitalnih tehnologija može doprineti efikasnijem upravljanju resursima, kvalitetnijem održavanju javnih površina i većem uključivanju građana u procese upravljanja.

Povodom završetka projekta, Inicijativa „Digitalna Srbija“ organizovala je završni događaj u Ambasadi Republike Češke u Beogradu, koji je okupio predstavnike oba pilota predstavnike lokalnih samouprava i druge relevantne stejkholdere. Događaju je prisustvovao i ambasador Republike Češke u Republici Srbiji, čime je dodatno potvrđen značaj međunarodne saradnje i razmene dobrih praksi u oblasti digitalne transformacije i razvoja pametnih gradova.

The post Završen projekat PilotInn Cities appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Inicijativa „Digitalna Srbija” je odabrala tri regionalna startapa koji će biti deo prve kohorte programa Soonicorn za koje investitori i uspešni osnivači smatraju da imaju potencijal da dostignu vrednost od pola milijarde dolara. Nakon sagledavanja i evaluacije svih prijava koje se pristigle, odabrani su startapi iz Srbije, Hrvatske i Slovenije koji imaju izuzetan potencijal za globalni rast.

„Zahvalni smo svim startapima koji su se prijavili za učešće u okviru Soonicorn programa. Istovremeno nam je izuzetno drago što ćemo u narednih šest meseci imati priliku da radimo sa tri tima koji su već pokazali uspeh na tržištu, a kojima ćemo kroz našu mrežu izuzetnih mentora pomoći da ubrzaju svoj globalni rast. Cilj je da se njihovi prihodi dupliraju, kao i da dobiju značajne nivoe investicija u narednih godinu dana.”, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.

Ko će biti deo prve kohorte?

Startapi koji će učestvovati u programu razvijaju rešenja za probleme u vezi pripreme specijalističkih ispita, finansijskog planiranja i automatizacije ponuda za uređenje enterijera i eksterijera. Sa značajnim tržišnim rezultatima, poslovanjem na nekoliko razvijenih tržišta, rastom broja korisnika koji dokazuje potencijal i investicijama koje su dobili od VC fondova i anđela, ova tri tima pokazuju da iz regiona mogu biti kreirane uspešne startap priče. Ko je odabran?

Prepia je edukativna platforma za pripremu ispita zasnovana na veštačkoj inteligenciji koju koristi preko milion korisnika širom sveta. Ovo rešenje pomaže korisnicima da polože profesionalne ispite u oblasti obrazovanja, zdravstva, informacionih tehnologija, kao i ispite koji omogućavaju dobijanje profesionalnih sertifikata.

Fotograf: Stefan Tripunović.

Farseer je startap iz Zagreba koji razvija platformu za finansijsko planiranje i analitiku zasnovanu na veštačkoj inteligenciji zamenjujući Excel tabele i zastarela tehnološka rešenja. Najveći broj klijenata trenutno imaju u Adria regionu uz jasan cilj za širenje na globalna tržišta. 

Fotograf: Vlasništvo Farseer.

SaleSqueze je slovenački startap koji razvija platformu za vizuelnu 3D konfiguraciju i automatizaciju prodajnih ponuda, namenjenu kompanijama koje prodaju složene konfigurabilne proizvode po meri – od rešenja za uređenje spoljašnjeg prostora do drugih industrija. Njihovo rešenje omogućava kupcima da u realnom vremenu konfigurišu proizvode u 3D okruženju i odmah dobiju preciznu ponudu. Platformu već koristi više od 160 kompanija na preko 30 tržišta.

Fotograf: Aljaž Hafner.

Šta će startapi dobiti kroz ovaj program?

Učesnici prve kohorte će dobiti preko 40 sati mentorstva skrojenih isključivo za njihove potrebe, kao i privatni pristup mreži vodećih VC fondova i potencijalnih korporativnih partnera. Specifičnost programa ogleda se u specifično dizajniranom programu sa mentorima koji su već ostvarili globalni uspeh. Među njima su Branko Milutinović (osnivač Nordeusa koji je akviziran od strane Take-Two), Damir Sabol (osnivač Photomath-a akviziranog od strane Google-a), Mirko Novaković (osnivač kompanije Dash0 koja je postala jednorog i Instane prodate IBM-u za 500 miliona dolara), Ravish Agrawal (marketing lider u jednorogu Gamma), Sarah Finegan (partnerka u VC fondu Antler), Verena De Smedt-Zuegner (partnerka u kompaniji Simon-Kucher & Partners) i mnogi drugi iskusni osnivači, operatori i investitori.

Startapi će javnosti biti predstavljeni na događaju koji će se deseti u toku jeseni u Beogradu, a u međuvremenu će zajedno sa mentorima praviti značajne korake ka statusu soonicorn-a. 

Šta je Soonicorn? 

Soonicorn je prvi program u regionu fokusiran isključivo na startape u fazi skaliranja. Kroz šest meseci rada sa pažljivo odabranim mentorima i pristupom globalnoj mreži investitora, program priprema osnivače za globalni iskorak bez uzimanja vlasništva u startapu. Cilj je kreirati što više startapa koji će dostići valuaciju od pola milijade dolara, a zatim nastaviti svoj put ka statusu jednoroga.

Još jedna važna dimenzija je izgradnja pay-it-forward mentaliteta kroz obavezu da osnivači i ključni zaposleni koji prolaze kroz program u narednih 12 meseci provedu najmanje 100 sati mentorišući druge startape iz zajednice. Na taj način program ne gradi samo pojedinačne globalno upsešne startape, već celokupni regionalni ekosistem. 

Više informacija o programu dostupno je na www.soonicorn.co.

The post Ko ima potencijal da dostigne vrednost od pola milijarde? Odabrali smo tri regionalna startapa appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Photo by: Jovana Todorović

Razgovarali smo sa Marijom Ilić, suosnivačicom i predsednicom odbora Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) o tome kako se ne gradi samo jedan studio, već cela industrija i zašto srpski gejming ima prednosti koje bi mnoge druge industrije lako mogle da prepišu.

Kako je izgledao tvoj put od co-founderke gejming studija do predsednice odbora SGA i šta te je motivisalo da se posvetiš građenju ekosistema?

Kao suosnivačica studija za razvoj video igara prošla sam kroz ono kroz šta prolazi većina osnivača: razvoj proizvoda, građenje tima, kulture, procesa, finansiranja i razumevanja korisnika i tržišta, a sve to najčešće bez jasne putanje ispred sebe. Upravo iz tog iskustva sam shvatila koliko je važno da osnivači ne razvijaju svoje biznise u izolaciji, već da bi mnogo lakše bilo oko sebe imati zajednicu ljudi sa sličnim problemima. Na takvim mestima se najbrže dolazi do relevantnog znanja, kontakata, ali i kapitala. 

Serbian Games Association je za mene bio prirodan prostor da deo tog iskustva pretvorim u nešto korisno za širi ekosistem, a ne samo za jedan studio. Motivisalo me je to što sam videla da Srbija ima ozbiljan talenat i priliku za kreiranje proizvoda, ali da moramo mnogo bolje da ih predstavimo, povežemo i podržimo ako želimo da izuzeci postanu pravilo.

Kada se pogledaju razni izvori, Srbija je na prvom mestu u Evropi po udelu žena u gejming industriji sa oko 30%, dok je evropski prosek oko 20%. Kako ti razumeš ove brojeve i šta nam oni govore?

Ovi brojevi su važni jer pokazuju da je domaća industrija video igara od početka uspela da privuče širi i raznovrsniji krug talenata nego što je to slučaj u ostatku tech sektora. Slažem se da je 30% dobar signal, ali još uvek nije ravnopravnost, posebno kada pogledamo pozicije moći, vlasništvo, leadership i tehničke role. 

Za mene je najvažnije da razumemo zašto je gejming kod nas uspeo da privuče veći broj žena i kako to možemo da prenesemo i na druge delove tech ekosistema. Brojevi nam govore da potencijal postoji, ali i da se njime moramo sistemski pozabaviti. 

Šta osnivači iz fintech-a, healthtech-a, edtech-a mogu da nauče od osnivača iz gejminga?

Osnivači gejming studija veoma rano nauče da proizvod ne vredi mnogo ako korisnik ne želi da mu se vraća. U igrama su onboarding, retencija, motivacija korisnika, feedback loop-ovi i emocionalna veza sa proizvodom centralni deo biznisa. 

Mislim da osnivači iz fintech-a, healthtech-a ili edtech-a mogu mnogo da nauče iz tog načina razmišljanja, posebno kada grade proizvode koji zahtevaju promenu navika. Gejming nas uči da nije dovoljno da proizvod bude koristan, već mora biti razumljiv, privlačan i dovoljno dobro dizajniran da postane deo korisnikovog ponašanja.

SGA ima program SGA Empowers – različite radionice za devojke u gejmingu, koja je ideja koja stoji iza svega toga i šta želite da promenite ?

 Ideja SGA Empowers programa je da devojkama i ženama damo konkretnije uvide, alate i pre svega samopouzdanje da uđu u industriju, a zatim ostanu u njoj i napreduju. Nije poenta samo da ih inspirišemo, već i da ih praktično podržimo tako što ćemo ih upoznati sa rolama, neophodnim veštinama, karijernim putevima i najvažnije – realnim iskustvima žena koje već rade u industriji. 

Želimo da smanjimo barijeru ulaska u industriju i da pokažemo da gejming nije samo programiranje, već širok spektar kreativnih, produkcionih, poslovnih i tehničkih zanimanja. Dugoročno, cilj je da veći broj žena ne bude samo prisutan u industriji, već da bude vidljiv, uticajan i u poziciji da oblikuje proizvode i kompanije.

Kako po tebi izgleda srpska gejming industrija za 5 godina i da li bi dala neki savet nekome ko danas tek ulazi u istu i gradi svoj startap?

Za pet godina bih volela da vidim zreliju industriju koja ima veći broj originalnih IP-jeva, više studija koji uspevaju globalno, više znanja i više kapitala koji razume specifičnosti gejminga. Iz godine u godinu svedoci smo da je konkurencija sve oštrija, tržište zahtevnije i odavno samo “imam dobru ideju” nije dovoljno. 

Da bi domaći osnivači imali bilo kakvu šansu u industriji koja se neprekidno menja i razvija, neophodno je da od starta razmišljaju globalno i veoma disciplinovano. U praksi to znači da jednostavno moraju znati ko je njihova publika, zašto bi baš njihovu igru izabrala, kako testiraju pretpostavke i kako će izgraditi tim koji može da izdrži dugačak razvojni ciklus. Talenat je u gejmingu veoma važan, ali suštinsku razliku između lepog projekta i održivog studija pravi upravo kombinacija fokusa, razumevanja tržišta i konstantnog učenja. 

The post Od ideje do industrije – intervju sa Marijom Ilić appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Prema istraživanju „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“ sprovedenom sa kompanijama u Srbiji, čak 90,9% poslodavaca očekuje da će veštine vezane za primenu veštačke inteligencije biti ključne u narednom periodu, dok 81,8% ističe adaptabilnost i kontinuirano učenje kao jednu od najvažnijih netehničkih veština.  Istovremeno, više od polovine kompanija kao najveći izazov navodi nedostatak kandidata sa iskustvom u specifičnim tehnologijama – od primene veštačke inteligencije i rada sa podacima, do sajber bezbednosti i digitalnih alata i upravo tu nastaje jaz za one koji tek ulaze na tržište rada.

Level Up Academy je razvijen na osnovu uvida o tim promenama, sa ciljem da studentima i studentkinjama pruži konkretnu prednost, da naprave sledeći korak spremniji, sa jasnijim razumevanjem kako izgleda savremeno radno okruženje i koje veštine su neophodne u budućnosti. 

Implementacija programa će se održati na nekoliko fakulteta Univerziteta u Beogradu (Elektrotehnički fakultet, Ekonomski fakultet itd.) u saradnji sa 12 kompanija koje oblikuju tržište rada (A1, Ananas, AikBank, EY, Inspira grupa, Delta Holding, LEVI9, Microsoft, Nordeus, PwC, Schneider Electric, VEGA IT). Predavanja i radionice uz profesore, vodiće i stručnjaci iz kompanija, koji u realnom vremenu mogu da podele znanja i veštine koje se konstantno menjaju.

Program je otvoren za studente i studentkinje završnih godina svih fakulteta u Beogradu i diplomce koji su završili svoje studije u prethodne dve godine. Studenti sa svih fakulteta, kako tehničkih, tako i društveno-humanističkih i prirodnih nauka, koji žele da nadograde svoja znanja i povežu ih sa potrebama tržišta, mogu da se prijave za učešće u programu.

„Tržište danas ne traži samo tehničke profile, već ljude koji razumeju kako se tehnologija koristi u praksi. To znači da su nam potrebni pravnici, ekonomisti i novinari koji razumeju AI, ali i inženjeri koji uspešno rade u timovima i uklapaju tehnička znanja u poslovni kontekst. Level Up Academy je način da jaz koji prepoznajemo između obrazovanja i tržišta rada počnemo da zatvaramo kroz saradnju univerziteta i privrede“, izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative „Digitalna Srbija”.

Poseban fokus programa je na osnaživanju devojaka i mladih žena u kontekstu prepoznavanja i razvoja njihove uloge u oblastima u kojima digitalne i tehnološke veštine imaju sve veću primenu, čime se doprinosi njihovoj većoj prisutnosti na savremenom tržištu rada.

„Veštine budućnosti više nisu rezervisane za tehničke profile. Analitičko razmišljanje, rad sa podacima i razumevanje AI alata, danas su kompetencije koje mogu da razviju i psiholozi, lekari, ekonomisti i mnogi drugi.  Zato je važno da pristup ovim znanjima bude otvoren za različite profile, posebno za devojke i mlade žene koje su u tehnološkom sektoru i dalje nedovoljno zastupljene. Level Up Academy je jedan od načina da se to promeni kroz program koji razvija veštine potrebne za savremeno tržište rada“, izjavila je Maja Branković Đundić, rukovoditeljka sektora za rodnu ravnopravnost u UNDP Srbija.

Kroz uvodno predavanje i 10 izbornih tematskih modula, učesnici Level Up Academy programa će raditi na zadacima zasnovanim na realnim poslovnim situacijama i razvijaće veštine koje se koriste u savremenim organizacijama, od razvoja proizvoda i analize podataka, do primene AI alata, marketinga, prodaje i timskog rada.

Prijave za Level Up Academy otvorene su od 19. maja do 19. juna, dok realizacija programa počinje u septembru. Broj mesta u programu je ograničen, a selekcija kandidata će biti završena do kraja juna 2026. godine.

Više informacija i prijava dostupni su na: https://levelup-academy.co/

The post Level Up Academy – program za studentkinje i studente za razvoj veština budućnosti appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Vuk Lau, partner Silicon Gardens fonda, komentariše najnovija istraživanja o domaćoj startap sceni i šta podaci o ambicijama, finansiranju i izgledima srpskih startapa zapravo govore.

Izašli su i Startap Skener 2026 Inicijative „Digitalna Srbija” i Garažin Startup Funding Report, koji zajedno oslikavaju prilično kontradiktornu situaciju: ambicije za finansiranjem rastu, primena veštačke inteligencije je u porastu, osnivači su obrazovaniji nego ikada, a ipak, više od trećine njih i dalje nema nikakve prihode, samo 9,5% beleži rast MRR-a iznad 10%, dok većina i dalje vodi svoje startape kao dodatni posao uz stalno zaposlenje. Kada posmatraš ove podatke, koja te brojka najviše brine?

Dve brojke su za mene posebno zabrinjavajuće. Prvo – 77% startapa bez prihoda planira da se i u 2026. finansira primarno iz grantova. Drugo – pad full-time osnivača sa 60% na 44% za samo godinu dana. To je veoma jasan znak da nešto ozbiljno „ne štima”. Nijedan ozbiljan investitor neće uložiti u osnivača koji svoj startap vodi kao sporedni posao.

Startap Skener pokazuje da je domaćim startapima najteže da popune poziciju u prodaji – i to ubedljivo. Čak 48% osnivača kaže da im je to najveći izazov pri zapošljavanju, ispred inženjeringa, marketinga i svega ostalog. Koji je iskren razlog zašto se srpski B2B startapi toliko muče sa prodajom i izlaskom na tržište, i da li je to rešivo odavde?

Pre svega „nezrelost“ osnivača. Na početku niko ne treba da prodaje osim njih samih. Prodaja u ranoj fazi nije funkcija koju delegiraš, to je posao osnivača. Takođe, danas je znanje demokratizovano više nego ikad. Slažem se da možda nema dovoljno iskusnih bizdev/go-to-market veterana iz regiona. Ali znanje je tu, playbook-ovi su javni, mentori postoje i preko bare. Lako nije, ali nepremostiva barijera svakako nije. Ako su ideje prave i planovi ambiciozni, kadar se može tražiti i u inostranstvu.

Drugi glavni razlog je kulturološki, i tu je više slojeva. Kod nas prodaja i dalje nosi negativan predznak – „prodavac” je skoro pogrdna reč, a percepcija je da onaj ko prodaje nešto „uvaljuje“. To se direktno kosi sa onim što ozbiljna B2B prodaja zapravo jeste: razumevanje problema kupca i pomaganje da se on reši. Drugo je naš odnos prema samopromociji. Osnivač iz regiona uglavnom ima otpor da glasno i jasno kaže koliko je dobar i zašto bi neko trebalo da kupi baš od njega.

S obzirom na tvoju specifičnu perspektivu i iskustvo rada u zemlji, regionu, San Francisku – šta je to što si uvideo da osnivači na Zapadnom Balkanu imaju u sebi, a što njihove kolege u razvijenijim ekosistemima jednostavno nemaju?

Capital efficiency, pre svega. Osnivač odavde za milion evra napravi nešto za šta bi nekome u San Francisku trebalo pet miliona. Ali još važnije od toga je otpornost na ludilo oko nas, i lokalno i globalno. Posle građanskih ratova, raspada države, sankcija, svih mogućih kriza, COVID-a – jednostavno smo otporniji, i praktično i mentalno, na ovakve izazove.

Ali budimo iskreni i o slabostima – da na pitanje odgovorim i obrnuto. Šta na primer američki osnivač ima, a naš nema? Sofisticiranost u prodaji. Poznanstva, socijalni kapital. Storytelling. I na kraju – komfor sa ambicijom. Naš osnivač sebi tipično ne dozvoljava da kaže „gradim biznis od milijardu dolara“, čak i kada mu tržište to dozvoljava. Američki to kaže pre nego što napiše prvu liniju koda. Ono što vidimo kao uspešnu kombinaciju je – naši ljudi koji odu da žive u neki od tech hub-ova, jer oni uspevaju da spoje najbolje od oba sveta.

Kakva je tvoja iskrena procena startap scene našeg regiona za 2026. godinu – šta je jedna stvar za koju veruješ da će se ove godine zaista pomeriti unapred, a šta će ostati zaglavljeno bez obzira na to koliko optimistični sagledavali stvari?

Iskreno, ne očekujem neki veliki napredak ekosistema kao celine… nažalost. Tome delom doprinose i izazovi na političkoj sceni, ali glavna prepreka je kulturološka – kao ekosistem još nismo spremni da pređemo na „sledeći nivo igrice“. Biće izuzetaka, naravno, i uvek ih je bilo. Na nama koji smo na investitorskoj strani je da ih identifikujemo što ranije i podržimo na svaki mogući način.

Za kraj: koji je to savet koji bi danas dao domaćem osnivaču, a koji nisi mogao da mu daš pre pet godina jer ga tada ni sam još uvek nisi znao?

Kupi kartu za San Francisco što pre i idi tamo na barem dve-tri nedelje. Čak i ako nemaš veliku mrežu poznanstava, to i nije neophodno – svakako pomaže, ali nije uslov. Nekoliko dana pre nego što otputuješ, otvori Luma-u i jednostavno se prijavi na sve relevantne događaje. Idi i stvaraj poznanstva, razmenjuj mišljenja, traži potencijalne stranke, mentore, kolege. Može da se desi da ćeš doživeti otkrovenje.

The post Gde startap ekosistem zapravo stoji? – intervju sa Vukom Lauom appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Iako region ima snažan tehnološki talenat i sve više startapa sa globalnim potencijalom, put od ranih faza razvoja startapa do jednoroga i dalje ostaje jedan od najvećih izazova za osnivače iz ovog dela sveta. Upravo zato pokrećemo Soonicorn, šestomesečni intenzivni program osmišljen za osnivače startapa koji odbijaju da razmišljaju lokalno/regionalno i koji grade svoje proizvode za globalno tržište od prvog dana.

Program koji gradi jednoroge

Soonicorn je prvi program u regionu koji je fokusiran isključivo na startape u fazi skaliranja. Program kroz šest meseci rada sa pažljivo odabranim mentorima i pristupom globalnoj mreži investitora priprema osnivače za globalni iskorak bez uzimanja vlasništva u startapu. Cilj je kreirati što više startapa koji će dostići valuaciju od 500 miliona dolara, a zatim nastaviti svoj put ka statusu jednoroga. 

Region ima sve sastojke za globalni uspeh – izuzetne inženjere, ambiciozne osnivače i proizvode koji već osvajaju svetska tržišta. Ono što nam je nedostajalo je program koji spaja te komponente sa mentorima, investitorima i iskustvima potrebnim da se napravi skok od brzorastuće početne faze razvoja startapa do globalnog uspeha. Soonicorn je odgovor na taj izazov i nadamo se dokaz da startapi koji se nalaze u fazi skaliranja mogu u kraćem roku dostići vrednost od 500 miliona dolara iz ovog regiona“, ističe naša direktorka Tanja Kuzman.

U prvoj kohorti Soonicorn-a biće odabrano pet startapa, koji će dobiti više od 40 sati dubinskog ekspertskog mentorstva, više od 20 sesija skrojenih isključivo za njihove potrebe, kao i privatni pristup mreži vodećih VC fondova, anđela investitora i korporativnih partnera.

Mentori koji su već ostvarili globalni uspeh

Snagu programa čini pažljivo kurirana grupa od više od 50 mentora sa stvarnim iskustvom u skaliranju, strategiji, operativi i investiranju. Među njima su Branko Milutinović (osnivač Nordeusa koji je akviziran od strane Take-Two), Damir Sabol (osnivač Photomath-a akviziranog od strane Google-a), Mirko Novaković (osnivač kompanije Dash0 koja je postala jednorog i Instane prodate IBM-u za 500 miliona dolara), Ravish Agrawal (marketing lider u jednorogu Gamma), Sarah Finegan (partnerka u VC fondu Antler), Verena De Smedt-Zuegner (partnerka u kompaniji Simon-Kucher & Partners) i mnogi drugi iskusni osnivači, operatori i investitori.

Ko može da aplicira?

Startapi koji apliciraju moraju biti registrovani i imati timove u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji ili Albaniji. Neophodno je da imaju dvocifrene stope rasta mesečnih ponavljajućih prihoda (MRR) u poslednjih šest meseci, kao i podignutu seriju A finansiranja ili prihode u visini od minimum četiri miliona evra. Pored finansijskih kriterijuma, potrebno je da imaju i osnivački tim od minimum dva osnivača koji posvećuju minimum 40 sati mesečno radu u startapu, i prisustvo na najmanje tri tržišta van regiona. 

Pristup koji dugoročno gradi ekosistem

Soonicorn je postavljen na „pay-it-forward“ principu – osnivači i ključni zaposleni koji prolaze kroz program obavezuju se da tokom narednih 12 meseci provedu najmanje 100 sati mentorišući druge startape iz zajednice. Na taj način program ne gradi samo pojedinačne startape, već regionalni ekosistem osnivača koji pomažu jedni drugima da dođu do globalnog uspeha.

Prijave i selekcioni proces 

Svi zainteresovani startapi mogu se prijaviti na sajtu www.soonicorn.co gde će pronaći sve potrebne informacije. Prijave će biti otvorene do 18. maja do kraja dana. Sve prijave biće evaluirane u odnosu na inicijalno postavljene kriterijume i do deset najboljih startapa biće pozvani na događaj koji će se održati 8. juna na kom će žiri odabrati pet startapa koji će biti deo prve Soonicorn kohorte. 

Podrška vodećih kompanija regiona

Soonicorn je podržan od strane vodećih regionalnih i globalnih kompanija i organizacija, među kojima su: 3Lateral, AikBank, Delta Holding, EY, Google, Inspira grupa, Karanović/Partners, Levi9, Microsoft Razvojni centar Srbija, Nordeus, Petlja, PwC, Raiffeisen Bank, Ringier, Schneider Electric, Startit, Symphony, Telekom Srbija, unlockit i Vega IT.

The post Soonicorn – program koji gradi jednoroge iz regiona appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Danas smo objavili šesto izdanje istraživanja Startap skener, koje i ove godine donosi sveobuhvatnu analizu razvoja domaćeg startap ekosistema. Istraživanje se sprovodi sa ciljem da kontinuirano pruža uvide u stanje, izazove i potencijale razvoja startapa u Srbiji i može se preuzeti ovde.

Veće investicione ambicije uz ograničenu tržišnu trakciju

Podaci prikupljeni u 2025. godini beleže značajan rast investicionih ambicija. Čak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju u 2026. godini, a 25,4% cilja runde iznad milion evra što je trostruko više nego godinu ranije (7,6%). Pristup pametnom kapitalu takođe raste: poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8%.

Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj trakciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9% startapa, a njih 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% generiše manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4% startapa.

Oslonjenost na grantove ostaje visoka

Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2% startapa, a 61,9% oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala. Među startapima bez mesečnih prihoda, 77,4% planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.

Obrazovani osnivači, rastuće učešće žena i AI kao standard

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 38 godina, a visoko obrazovanje ima 88,9% njih. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8% na 21,5%. Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva, koji sada čine 18,5% osnivača, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68% startapa ima bar jednog netehničkog osnivača, u porastu sa 62,6%.

U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51% startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1% godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.

Internacionalizacija kao sledeći korak

Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8% startapa) i primarna destinacija (25,9%), dok 69,4% startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8% startapa. Podaci pokazuju da startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.

Startapi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5%) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4%). Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja –  navodi je 48,3% startapa.

Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1% planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51% startapa. Istovremeno, 36,7% startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5% beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, izjavila je naša direktorka Tanja Kuzman.

Ovogodišnje istraživanje će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih preporuka, ali i kao poziv svim akterima u ekosistemu da rade na osnaživanju startapa koji imaju globalne ambicije. 

Kompletan Startap skener 2026 dostupan je ovde. Takođe, isti izveštaj objavljen je i na engleskom.

The post Startap Skener 2026: ambicije rastu – neophodan korak je globalni rast appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Na unlockit-u pomenuo si da si lansirao Photomath znajući da proizvod nije spreman. Gledajući unazad, šta je ta jedna stvar koju bi voleo da si izbacio još ranije i zašto si oklevao?

 U to vreme Photomath nije bio robustan proizvod za široko tržište; nije mogao da očita niti da reši mnogo matematičkih problema. Ali, obećavao je nešto veoma privlačno korisnicima i bilo je očigledno da imamo product-market fit. Ono što mi je žao je što nismo ranije krenuli sa monetizacijom. Iz današnje perspektive, trebalo je to da uradimo nekoliko godina ranije – bili bismo još uspešniji u rastu prihoda. To nas ne bi sprečilo u širenju baze korisnika, jer su freemium model i opšti kvalitet proizvoda dovoljno podržavali rast, a monetizacija mu ne bi značajno naškodila.

Ti i tvoj tim ste prošli kroz tri različita tehnološka talasa – internet, mobilne kamere i mašinsko učenje (ML). Dok posmatraš trenutni AI talas, u kojoj kategoriji smatraš da su osnivači sa Balkana zaista pozicionirani da pobede, a ne samo da učestvuju?

Imamo sjajne tehničke osnivače i to je polje gde je Balkan oduvek bio jak. Ono što nam je nedostajalo je jača hustle kultura i osnivači sa više inicijative, pa čak i agresivnosti. Kada kombinujete taj preduzetnički nagon sa vrhunskim tehničkim saosnivačima, često dobijete pobedničku formulu. Druga oblast gde sam video da se balkanski osnivači dobro snalaze je sposobnost da urade mnogo sa malo resursa. Uz takav racionalan pristup, možete izgraditi veoma efikasne startape, što je danas izuzetno važno. Da bi zaista pobeđivali, mislim da im treba više podrške ekosistema – to je ono što je ranije nedostajalo, ali se poslednjih godina značajno popravlja.

Govorio si o momentu kada ste shvatili da Microblink i Photomath ne mogu da rastu pod istim krovom. Za osnivače koji trenutno rade na tehnologiji sa višestrukom primenom, koji je to jasan signal koji kaže „razdvojite“ nasuprot „ostanite fokusirani na jedno“?

Konkurencija među startapima je uvek ogromna. Ne verujem da možete raditi „malo od ovoga i malo od onoga“, jer ćete izgubiti tržišnu utakmicu. Morate odlučiti na šta želite da se fokusirate i tome se posvetiti 100%. Sve ostalo je veoma rizično; ako je vaš konkurent fokusiran 100%, a vi samo 50%, zaostaćete. To se desilo nama – imali smo dva sjajna proizvoda i odlučili da podelimo napore osnivača tako da se dvojica potpuno posvete jednoj stvari, a druga dvojica drugoj. Izgradili smo dve kompanije koje su bile potpuno fokusirane na svoje oblasti. I to je dalo rezultate.

Serijski osnivači imaju statistički duplo veće šanse za uspeh, ali si na unlockit-u pomenuo da vas to ne spasava od grešaka. Koja te  je najviše iznenadila i šta nam to govori o tome čemu nas iskustvo zapravo uči?

Nikada niste imuni na greške i treba da budete blagi prema sebi kada se one dogode. Startap život je težak, rešavate probleme svaki dan i greške su neizbežne. Jednostavno ne možete sve znati niti predvideti. Ono u čemu nisam bio dobar je to što nisam dovoljno tražio pomoć. Mnoge probleme sam rešavao samostalno; imati dobroga savetnika ili nekoga na koga sam mogao da se oslonim u teškim situacijama bilo bi mnogo korisnije. Ljudi su voljni da pomognu, samo treba da pitate. Da sam samo pitao nekoga iskusnijeg, ko nije toliko emotivno vezan za specifičnu situaciju, mogao sam izbeći mnoge greške.

Google je akvizirao Photomath koji je dostigao preko 500 miliona korisnika. Kako zapravo izgleda tvoj dan sada u odnosu na vreme kada si bio u ulozi osnivača? 

Sada vodim Google-ov inženjerski tim u Zagrebu. Deo smo Google Search-a i radimo na zaista uzbudljivim stvarima: novim obrazovnim funkcijama za Pretragu i Google aplikaciju. Sve nove funkcionalnosti gradimo koristeći fundamentalne modele (LLM) i doprinosimo unapređenju Gemini modela. Fascinantno je šta se dešava u svetu tehnologije i veštačke inteligencije, a mi u Zagrebu smo zapravo u samom centru toga. Google je sjajna kompanija i inovacija je u njenoj srži. Iako to nije isto startap okruženje na koje sam navikao, to je najbliže tome što korporativni svet može da ponudi – prilično je intenzivno, a često veoma zabavno i ispunjavajuće.

The post Jednom osnivač, uvek osnivač – intervju sa Damirom Sabolom appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

U saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji, objavili smo izveštaj „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“, analizu koja mapira ključne kompetencije koje će oblikovati tržište rada u narednim godinama.

Izveštaj „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“ pokazuje  da se zahtevi tržišta rada ubrzano menjaju. Veštačka inteligencija (AI) postaje deo osnovne pismenosti dok fleksibilnost i adaptabilnost postaju ključne veštine. Istovremeno, mladima je nakon završenog formalnog obrazovanja često potrebna dodatna podrška kako bi stekli relevantna znanja i veštine u realnom vremenu i kako bi se smanjio jaz između znanja koje studenti stiču i potreba savremenog tržišta rada.

Istraživanje je sprovedeno sa predstavnicima kompanija iz Srbije koje posluju na domaćem i međunarodnom tržištu. Čak 94% kompanija u uzorku ima više od 100 zaposlenih, dok je 72,7% u stranom ili mešovitom vlasništvu. Ovakva struktura učesnika u istraživanju pruža dodatni nivo relevantnosti u kontekstu globalnih očekivanja kada je reč o znanjima i veštinama koje će biti tražene u narednim godinama.

Ključni nalazi istraživanja pokazuju da:

•       90,9% kompanija smatra da će korišćenje veštačke inteligencije biti ključna tehnička veština u narednih pet godina;
•       81,8% kompanija ističe fleksibilnost, prilagodljivost i kontinuirano učenje kao najvažnije netehničke veštine;
•       54,5% kompanija navodi nedostatak iskustva u specifičnim tehnologijama kao najveći izazov pri zapošljavanju;
•       87,9% kompanija očekuje rast potražnje za specijalistima za veštačku inteligenciju i mašinsko učenje, dok 72,7% ističe potrebu za stručnjacima u oblasti analitike i rada sa podacima;
•       57,6% kompanija ocenjuje da su analitičko i kreativno razmišljanje kod kandidata koji konkurišu za posao na prosečnom nivou. Istovremeno, poslodavci ističu da su među najvažnijim veštinama pri zapošljavanju fleksibilnost i adaptibilnost, sposobnost rada sa ljudima, komunikativnost, kao i spremnost na učenje i prihvatanje promena.

Nalazi ukazuju na to da AI i rad sa podacima više nisu specijalizovane kompetencije rezervisane za uski krug stručnjaka, već postaju temelj konkurentnosti kompanija. Istovremeno, poslodavci naglašavaju da kandidatima često nedostaju upravo veštine koje su ključne za rad u dinamičnom okruženju – sposobnost rešavanja problema, komunikacija, proaktivnost i spremnost na kontinuirano učenje.

Korišćenje veštačke inteligencije u radu postaje horizontalna veština, poput poznavanja stranog jezika ili rada na računaru pre deceniju ili dve. Ona više nije niša već osnovna kompetencija bez koje će biti nemoguće ostati relevantan na tržištu rada, bez obzira na primarnu ekspertizu“ izjavila je naša direktorka Tanja Kuzman. „Podaci nam govore i da diploma nije krajnja tačka, već samo startna linija. Čak 81,8% kompanija ističe fleksibilnost i kontinuirano učenje kao najvažnije osobine zaposlenih. To znači da moramo da gradimo sisteme koji omogućavaju studentima da još tokom studija steknu operativnost koju industrija zahteva,“ dodaje ona.

Izveštaj preporučuje jačanje saradnje između akademskog i privatnog sektora kroz praktične projekte, mentorske programe i razvoj neformalnih obrazovnih inicijativa koje omogućavaju studentima sticanje multidisciplinarnih digitalnih kompetencija i pripremu za poslove budućnosti. Poseban fokus stavljen je na oblasti veštačke inteligencije, rada sa podacima i sajber bezbednosti, kao i na razvoj analitičkog i kreativnog razmišljanja.

Rezultati jasno pokazuju da se tržište rada menja brže nego što formalni sistemi obrazovanja mogu da isprate. Potrebno je sistemsko povezivanje univerziteta i privrede, kao i razvoj multidisciplinarnih programa koji kombinuju tehničke i netehničke veštine, kako bi studenti bili spremni za realne izazove tržišta rada“, objašnjava Kuzman.

Izveštaj takođe ukazuje da veštine potrebne za poslove budućnosti nisu vezane isključivo za tehničke fakultete, već su podjednako relevantne i za studente društveno-humanističkih disciplina. Programi tranzicije mogu upravo tim profilima omogućiti ulazak u digitalnu ekonomiju i tehnološki sektor, gde su žene i dalje nedovoljno zastupljene.

Ovakav pristup može doprineti smanjenju rodnog jaza na tržištu rada budućnosti, ali i doneti šire koristi za privredu. Istraživanja pokazuju da proizvodi i usluge koje razvijaju mešoviti timovi imaju veću verovatnoću da odgovore na potrebe i žena i muškaraca, čime se povećava njihova tržišna relevantnost i društveni uticaj.

Izveštaj „remAIn relevant: Veštine za poslove budućnosti“ je od danas dostupan na dsi.rs i predstavlja početnu analizu koja treba da posluži kao osnova za dalje unapređenje obrazovnih i razvojnih programa, sa ciljem jačanja konkurentnosti domaće privrede i kapaciteta mladih generacija za učešće u ekonomiji zasnovanoj na znanju. Kao naredni korak zajedno sa UNDP pokrenućemo pilot tranzicioni program koji će povezati privredu i univerzitete i okupiti mešovite grupe studentkinja i studenata sa tehničkih i društveno-humanističkih fakulteta. Cilj programa je razvoj interdisciplinarnih veština potrebnih za poslove budućnosti i podsticanje većeg učešća žena u digitalnoj ekonomiji.

The post Koje će veštine biti ključne za poslove budućnosti? – Objavljen izveštaj remAIn relevant appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.