Goran je završio Prvu beogradsku gimnaziju, a zatim upisao Ekonomski fakultet u Beogradu. Nakon dve godine shvatio je da studije ekonomije nisu za njega. Nekako u isto vreme je, uređujući Vikipediju u ranim danima nastanka vikipedijanske zajednice u Srbiji, upoznao dosta interesantnih ljudi od kojih su većina bili programeri. Uz njih se upoznao sa praktičnim programiranjem, i shvatio da želi da postane – programer.
Ekonomiju je napustio i upisao Informatiku na Matematičkom fakultetu u Beogradu – uprkos činjenici da je u gimnaziji iz matematike imao dvojke i trojke. Uz puno truda se značajno popravio iz matematike, a u programerskim kursevima uživao od samog početka studija, i shvatio da je definitivno pronašao svoju buduću karijeru.
Prva karijera bila je baš na fakultetu gde je šest godina radio kao programer. Nakon toga radio je na razvoju finansijskog softvera u američkoj kompaniji FIS. Nakon napredovanja u obe kompanije, kontaktirao ga je Google, u kome nakon svih intervjua počinje da radi u Poljskoj. Rad u jednoj od najvećih i najinovativnijih softverskih kompanija mi je doneo izuzetno korisna profesionalna iskustva. Ipak, želja da živi sa porodicom u Beogradu i izuzetno pozitivna iskustva prijatelja doveli su ga u Majkrosoft razvojni centar u Srbiji i kaže da je to jedna od najboljih odluka u dosadašnjoj karijeri.
Pitamo Gorana
Omiljeni predmet u srednjoj školi?
Fizika.
Najbolji savet za karijeru koji si dobio?
Iskrenost se isplati. U kvalitetnoj sredini će se ceniti ako prihvatiš odgovornost kad pogrešiš. Sredina u kojoj se iskrenost ne ceni je sredina u kojoj svakako ne želiš ni da budeš.
Šta te je najviše iznenadilo kada si počeo da radiš?
Jedna od glavnih razlika između školovanja i karijere je u tome što je putanja kojom se krećemo tokom školovanja u najvećoj meri unapred definisana, a metrike uspeha (ocene) su potpuno jasne, dok karijera predstavlja potpuno otvoreno prostranstvo sa beskrajnim alternativama i vrlo nejasnim metrikama uspeha (ponekad ljudi stagniraju godinama a da toga nisu ni svesni).
