Razgovarali smo sa Oliverom Manojlovićem, CRO-om u Dash0, o tome kako se danas gradi prodaja, zašto kompromisi pri zapošljavanju skupo koštaju i kako zapravo izgleda customer-centric pristup kada nije samo fraza.

Gradio si prodaju i u startapu Personio i sada u Dash0. Da li možeš da podeliš sa nama neke lekcije koje si naučio, a koje uvek daju rezultate?

Oliver: Nikad ne pravite kompromise pri zapošljavanju – čuveni citat Franka Slootmana glasi – „if there is doubt, there is no doubt”. Kada zapošljavate i pristajete na kompromise, stvarate ogromne probleme u budućnosti. Ako pronađete prave ljude, većina problema se uopšte ni ne pojavi.

Kao neko ko vodi prihode u AI-native kompaniji, kako vidiš da AI menja prodaju u praksi? Koje veštine se izdvajaju kao sve važnije?

Oliver: AI je gamechanger kada govorimo o kreiranju sadržaja i istraživanju. Masovno može da smanji obim internog rada, ali samo ako se radi kako treba. AI nije pametan u smislu da će sam pronaći jedinstven uvid o potencijalnom klijentu, ili da će otkriti slabosti vašeg konkurenta. Više je poput praktikanta koji je prosečno pametan, ali izuzetno brz. Realno očekivanje bi trebalo da bude da će AI uraditi 60 – 80% stvari tačno, međutim na vama i dalje ostaje da proverite taj rezultat i dodate vaš lični pečat kako biste se istakli u moru jednoličnih informacija.

Najbolji test za vas treba da bude procena, da li vam bilo šta što radite uz pomoć AI-ja oslobađa više vremena za razgovor sa potencijalnim i postojećim klijentima, ili barem čini te razgovore upečatljivijim. AI generičke prezentacije izazvaće suprotan efekat i istaći će činjenicu da ste bili previše lenji da uložite trud.

Pominjao si da u Dash0 stavljate klijenta u sam centar svega što radite – od razvoja proizvoda do same prodaje. Šta po tvom mišljenju u svakodnevnom radu razlikuje kompanije koje zaista primenjuju customer-centric pristup, od onih koje to koriste samo kao slogan?

Oliver: Teško je dati univerzalni odgovor, ali kompanije koje su zaista customer-centric prepoznaju se po tome što svoje vrednosti nisu ostavile samo na rečima, jer i način na koji vode svoje poslovanje je fer, bez obzira na to kako izgleda njihovo tržište. Njihov cilj je da klijentima pruže uzbudljivo iskustvo kako bi ih pretvorile u obožavaoce i zagovornike brenda. Ukoliko nemate veliki broj obožavalaca ili barem solidan, verovatno niste dovoljno okrenuti prema klijentima.

To se nadovezuje na još nešto što si podelio, da je sa modelom kompanije Dash0 „svaki dan obnova ugovora, a ne samo na svakih 12 do 36 meseci“. Nema opuštanja nakon što se ugovor potpiše, jer je potrebno da se neprekidno isporučuje vrednost koja je prodata. Suštinski to predstavlja drugačiji način vođenja kompanije. Kako ta realnost menja način na koji gradiš i vodiš prodajni tim, i gde osnivači najčešće greše kada tek počnu da razmišljaju o prodaji?

Oliver:  To je veoma zanimljiv deo našeg poslovanja u kojem svakog dana naučimo nešto novo. Ali izdvojio bih nekoliko stvari: 

Prodavci ne treba da obećavaju previše prodaja, ako to urade, razočarenje je zagarantovano, a vi nemate nikakvu zaštitu od rizika. Klijent može mnogo lakše da ode u početnoj fazi, nego kada je uložio ogroman trud u implementaciju rešenja.

Takođe, prodavci moraju ozbiljno da razmišljaju i o vrednosti proizvoda koji prodaju, sklapanje posla često nije dovoljno. Ključno je da klijentu omogućite što lakši početak i korišćenje vaše usluge. Jedini način da klijenti koriste vaš proizvod onako kako želite, jeste da vrednost bude visoka. 

I za kraj, hitnost i usklađenost. Kada stvari krenu po zlu, svi moraju brzo da se usklade i odmah aktivno uključe u rešavanje problema, nema vremena za politiku.

The post Kako izgleda prodaja u AI-native kompaniji – intervju sa Oliverom Manojlovićem appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Photo by: Jovana Todorović

Razgovarali smo sa Marijom Ilić, suosnivačicom i predsednicom odbora Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA) o tome kako se ne gradi samo jedan studio, već cela industrija i zašto srpski gejming ima prednosti koje bi mnoge druge industrije lako mogle da prepišu.

Kako je izgledao tvoj put od co-founderke gejming studija do predsednice odbora SGA i šta te je motivisalo da se posvetiš građenju ekosistema?

Kao suosnivačica studija za razvoj video igara prošla sam kroz ono kroz šta prolazi većina osnivača: razvoj proizvoda, građenje tima, kulture, procesa, finansiranja i razumevanja korisnika i tržišta, a sve to najčešće bez jasne putanje ispred sebe. Upravo iz tog iskustva sam shvatila koliko je važno da osnivači ne razvijaju svoje biznise u izolaciji, već da bi mnogo lakše bilo oko sebe imati zajednicu ljudi sa sličnim problemima. Na takvim mestima se najbrže dolazi do relevantnog znanja, kontakata, ali i kapitala. 

Serbian Games Association je za mene bio prirodan prostor da deo tog iskustva pretvorim u nešto korisno za širi ekosistem, a ne samo za jedan studio. Motivisalo me je to što sam videla da Srbija ima ozbiljan talenat i priliku za kreiranje proizvoda, ali da moramo mnogo bolje da ih predstavimo, povežemo i podržimo ako želimo da izuzeci postanu pravilo.

Kada se pogledaju razni izvori, Srbija je na prvom mestu u Evropi po udelu žena u gejming industriji sa oko 30%, dok je evropski prosek oko 20%. Kako ti razumeš ove brojeve i šta nam oni govore?

Ovi brojevi su važni jer pokazuju da je domaća industrija video igara od početka uspela da privuče širi i raznovrsniji krug talenata nego što je to slučaj u ostatku tech sektora. Slažem se da je 30% dobar signal, ali još uvek nije ravnopravnost, posebno kada pogledamo pozicije moći, vlasništvo, leadership i tehničke role. 

Za mene je najvažnije da razumemo zašto je gejming kod nas uspeo da privuče veći broj žena i kako to možemo da prenesemo i na druge delove tech ekosistema. Brojevi nam govore da potencijal postoji, ali i da se njime moramo sistemski pozabaviti. 

Šta osnivači iz fintech-a, healthtech-a, edtech-a mogu da nauče od osnivača iz gejminga?

Osnivači gejming studija veoma rano nauče da proizvod ne vredi mnogo ako korisnik ne želi da mu se vraća. U igrama su onboarding, retencija, motivacija korisnika, feedback loop-ovi i emocionalna veza sa proizvodom centralni deo biznisa. 

Mislim da osnivači iz fintech-a, healthtech-a ili edtech-a mogu mnogo da nauče iz tog načina razmišljanja, posebno kada grade proizvode koji zahtevaju promenu navika. Gejming nas uči da nije dovoljno da proizvod bude koristan, već mora biti razumljiv, privlačan i dovoljno dobro dizajniran da postane deo korisnikovog ponašanja.

SGA ima program SGA Empowers – različite radionice za devojke u gejmingu, koja je ideja koja stoji iza svega toga i šta želite da promenite ?

 Ideja SGA Empowers programa je da devojkama i ženama damo konkretnije uvide, alate i pre svega samopouzdanje da uđu u industriju, a zatim ostanu u njoj i napreduju. Nije poenta samo da ih inspirišemo, već i da ih praktično podržimo tako što ćemo ih upoznati sa rolama, neophodnim veštinama, karijernim putevima i najvažnije – realnim iskustvima žena koje već rade u industriji. 

Želimo da smanjimo barijeru ulaska u industriju i da pokažemo da gejming nije samo programiranje, već širok spektar kreativnih, produkcionih, poslovnih i tehničkih zanimanja. Dugoročno, cilj je da veći broj žena ne bude samo prisutan u industriji, već da bude vidljiv, uticajan i u poziciji da oblikuje proizvode i kompanije.

Kako po tebi izgleda srpska gejming industrija za 5 godina i da li bi dala neki savet nekome ko danas tek ulazi u istu i gradi svoj startap?

Za pet godina bih volela da vidim zreliju industriju koja ima veći broj originalnih IP-jeva, više studija koji uspevaju globalno, više znanja i više kapitala koji razume specifičnosti gejminga. Iz godine u godinu svedoci smo da je konkurencija sve oštrija, tržište zahtevnije i odavno samo “imam dobru ideju” nije dovoljno. 

Da bi domaći osnivači imali bilo kakvu šansu u industriji koja se neprekidno menja i razvija, neophodno je da od starta razmišljaju globalno i veoma disciplinovano. U praksi to znači da jednostavno moraju znati ko je njihova publika, zašto bi baš njihovu igru izabrala, kako testiraju pretpostavke i kako će izgraditi tim koji može da izdrži dugačak razvojni ciklus. Talenat je u gejmingu veoma važan, ali suštinsku razliku između lepog projekta i održivog studija pravi upravo kombinacija fokusa, razumevanja tržišta i konstantnog učenja. 

The post Od ideje do industrije – intervju sa Marijom Ilić appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Vuk Lau, partner Silicon Gardens fonda, komentariše najnovija istraživanja o domaćoj startap sceni i šta podaci o ambicijama, finansiranju i izgledima srpskih startapa zapravo govore.

Izašli su i Startap Skener 2026 Inicijative „Digitalna Srbija” i Garažin Startup Funding Report, koji zajedno oslikavaju prilično kontradiktornu situaciju: ambicije za finansiranjem rastu, primena veštačke inteligencije je u porastu, osnivači su obrazovaniji nego ikada, a ipak, više od trećine njih i dalje nema nikakve prihode, samo 9,5% beleži rast MRR-a iznad 10%, dok većina i dalje vodi svoje startape kao dodatni posao uz stalno zaposlenje. Kada posmatraš ove podatke, koja te brojka najviše brine?

Dve brojke su za mene posebno zabrinjavajuće. Prvo – 77% startapa bez prihoda planira da se i u 2026. finansira primarno iz grantova. Drugo – pad full-time osnivača sa 60% na 44% za samo godinu dana. To je veoma jasan znak da nešto ozbiljno „ne štima”. Nijedan ozbiljan investitor neće uložiti u osnivača koji svoj startap vodi kao sporedni posao.

Startap Skener pokazuje da je domaćim startapima najteže da popune poziciju u prodaji – i to ubedljivo. Čak 48% osnivača kaže da im je to najveći izazov pri zapošljavanju, ispred inženjeringa, marketinga i svega ostalog. Koji je iskren razlog zašto se srpski B2B startapi toliko muče sa prodajom i izlaskom na tržište, i da li je to rešivo odavde?

Pre svega „nezrelost“ osnivača. Na početku niko ne treba da prodaje osim njih samih. Prodaja u ranoj fazi nije funkcija koju delegiraš, to je posao osnivača. Takođe, danas je znanje demokratizovano više nego ikad. Slažem se da možda nema dovoljno iskusnih bizdev/go-to-market veterana iz regiona. Ali znanje je tu, playbook-ovi su javni, mentori postoje i preko bare. Lako nije, ali nepremostiva barijera svakako nije. Ako su ideje prave i planovi ambiciozni, kadar se može tražiti i u inostranstvu.

Drugi glavni razlog je kulturološki, i tu je više slojeva. Kod nas prodaja i dalje nosi negativan predznak – „prodavac” je skoro pogrdna reč, a percepcija je da onaj ko prodaje nešto „uvaljuje“. To se direktno kosi sa onim što ozbiljna B2B prodaja zapravo jeste: razumevanje problema kupca i pomaganje da se on reši. Drugo je naš odnos prema samopromociji. Osnivač iz regiona uglavnom ima otpor da glasno i jasno kaže koliko je dobar i zašto bi neko trebalo da kupi baš od njega.

S obzirom na tvoju specifičnu perspektivu i iskustvo rada u zemlji, regionu, San Francisku – šta je to što si uvideo da osnivači na Zapadnom Balkanu imaju u sebi, a što njihove kolege u razvijenijim ekosistemima jednostavno nemaju?

Capital efficiency, pre svega. Osnivač odavde za milion evra napravi nešto za šta bi nekome u San Francisku trebalo pet miliona. Ali još važnije od toga je otpornost na ludilo oko nas, i lokalno i globalno. Posle građanskih ratova, raspada države, sankcija, svih mogućih kriza, COVID-a – jednostavno smo otporniji, i praktično i mentalno, na ovakve izazove.

Ali budimo iskreni i o slabostima – da na pitanje odgovorim i obrnuto. Šta na primer američki osnivač ima, a naš nema? Sofisticiranost u prodaji. Poznanstva, socijalni kapital. Storytelling. I na kraju – komfor sa ambicijom. Naš osnivač sebi tipično ne dozvoljava da kaže „gradim biznis od milijardu dolara“, čak i kada mu tržište to dozvoljava. Američki to kaže pre nego što napiše prvu liniju koda. Ono što vidimo kao uspešnu kombinaciju je – naši ljudi koji odu da žive u neki od tech hub-ova, jer oni uspevaju da spoje najbolje od oba sveta.

Kakva je tvoja iskrena procena startap scene našeg regiona za 2026. godinu – šta je jedna stvar za koju veruješ da će se ove godine zaista pomeriti unapred, a šta će ostati zaglavljeno bez obzira na to koliko optimistični sagledavali stvari?

Iskreno, ne očekujem neki veliki napredak ekosistema kao celine… nažalost. Tome delom doprinose i izazovi na političkoj sceni, ali glavna prepreka je kulturološka – kao ekosistem još nismo spremni da pređemo na „sledeći nivo igrice“. Biće izuzetaka, naravno, i uvek ih je bilo. Na nama koji smo na investitorskoj strani je da ih identifikujemo što ranije i podržimo na svaki mogući način.

Za kraj: koji je to savet koji bi danas dao domaćem osnivaču, a koji nisi mogao da mu daš pre pet godina jer ga tada ni sam još uvek nisi znao?

Kupi kartu za San Francisco što pre i idi tamo na barem dve-tri nedelje. Čak i ako nemaš veliku mrežu poznanstava, to i nije neophodno – svakako pomaže, ali nije uslov. Nekoliko dana pre nego što otputuješ, otvori Luma-u i jednostavno se prijavi na sve relevantne događaje. Idi i stvaraj poznanstva, razmenjuj mišljenja, traži potencijalne stranke, mentore, kolege. Može da se desi da ćeš doživeti otkrovenje.

The post Gde startap ekosistem zapravo stoji? – intervju sa Vukom Lauom appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Iako region ima snažan tehnološki talenat i sve više startapa sa globalnim potencijalom, put od ranih faza razvoja startapa do jednoroga i dalje ostaje jedan od najvećih izazova za osnivače iz ovog dela sveta. Upravo zato pokrećemo Soonicorn, šestomesečni intenzivni program osmišljen za osnivače startapa koji odbijaju da razmišljaju lokalno/regionalno i koji grade svoje proizvode za globalno tržište od prvog dana.

Program koji gradi jednoroge

Soonicorn je prvi program u regionu koji je fokusiran isključivo na startape u fazi skaliranja. Program kroz šest meseci rada sa pažljivo odabranim mentorima i pristupom globalnoj mreži investitora priprema osnivače za globalni iskorak bez uzimanja vlasništva u startapu. Cilj je kreirati što više startapa koji će dostići valuaciju od 500 miliona dolara, a zatim nastaviti svoj put ka statusu jednoroga. 

Region ima sve sastojke za globalni uspeh – izuzetne inženjere, ambiciozne osnivače i proizvode koji već osvajaju svetska tržišta. Ono što nam je nedostajalo je program koji spaja te komponente sa mentorima, investitorima i iskustvima potrebnim da se napravi skok od brzorastuće početne faze razvoja startapa do globalnog uspeha. Soonicorn je odgovor na taj izazov i nadamo se dokaz da startapi koji se nalaze u fazi skaliranja mogu u kraćem roku dostići vrednost od 500 miliona dolara iz ovog regiona“, ističe naša direktorka Tanja Kuzman.

U prvoj kohorti Soonicorn-a biće odabrano pet startapa, koji će dobiti više od 40 sati dubinskog ekspertskog mentorstva, više od 20 sesija skrojenih isključivo za njihove potrebe, kao i privatni pristup mreži vodećih VC fondova, anđela investitora i korporativnih partnera.

Mentori koji su već ostvarili globalni uspeh

Snagu programa čini pažljivo kurirana grupa od više od 50 mentora sa stvarnim iskustvom u skaliranju, strategiji, operativi i investiranju. Među njima su Branko Milutinović (osnivač Nordeusa koji je akviziran od strane Take-Two), Damir Sabol (osnivač Photomath-a akviziranog od strane Google-a), Mirko Novaković (osnivač kompanije Dash0 koja je postala jednorog i Instane prodate IBM-u za 500 miliona dolara), Ravish Agrawal (marketing lider u jednorogu Gamma), Sarah Finegan (partnerka u VC fondu Antler), Verena De Smedt-Zuegner (partnerka u kompaniji Simon-Kucher & Partners) i mnogi drugi iskusni osnivači, operatori i investitori.

Ko može da aplicira?

Startapi koji apliciraju moraju biti registrovani i imati timove u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji ili Albaniji. Neophodno je da imaju dvocifrene stope rasta mesečnih ponavljajućih prihoda (MRR) u poslednjih šest meseci, kao i podignutu seriju A finansiranja ili prihode u visini od minimum četiri miliona evra. Pored finansijskih kriterijuma, potrebno je da imaju i osnivački tim od minimum dva osnivača koji posvećuju minimum 40 sati mesečno radu u startapu, i prisustvo na najmanje tri tržišta van regiona. 

Pristup koji dugoročno gradi ekosistem

Soonicorn je postavljen na „pay-it-forward“ principu – osnivači i ključni zaposleni koji prolaze kroz program obavezuju se da tokom narednih 12 meseci provedu najmanje 100 sati mentorišući druge startape iz zajednice. Na taj način program ne gradi samo pojedinačne startape, već regionalni ekosistem osnivača koji pomažu jedni drugima da dođu do globalnog uspeha.

Prijave i selekcioni proces 

Svi zainteresovani startapi mogu se prijaviti na sajtu www.soonicorn.co gde će pronaći sve potrebne informacije. Prijave će biti otvorene do 18. maja do kraja dana. Sve prijave biće evaluirane u odnosu na inicijalno postavljene kriterijume i do deset najboljih startapa biće pozvani na događaj koji će se održati 8. juna na kom će žiri odabrati pet startapa koji će biti deo prve Soonicorn kohorte. 

Podrška vodećih kompanija regiona

Soonicorn je podržan od strane vodećih regionalnih i globalnih kompanija i organizacija, među kojima su: 3Lateral, AikBank, Delta Holding, EY, Google, Inspira grupa, Karanović/Partners, Levi9, Microsoft Razvojni centar Srbija, Nordeus, Petlja, PwC, Raiffeisen Bank, Ringier, Schneider Electric, Startit, Symphony, Telekom Srbija, unlockit i Vega IT.

The post Soonicorn – program koji gradi jednoroge iz regiona appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Danas smo objavili šesto izdanje istraživanja Startap skener, koje i ove godine donosi sveobuhvatnu analizu razvoja domaćeg startap ekosistema. Istraživanje se sprovodi sa ciljem da kontinuirano pruža uvide u stanje, izazove i potencijale razvoja startapa u Srbiji i može se preuzeti ovde.

Veće investicione ambicije uz ograničenu tržišnu trakciju

Podaci prikupljeni u 2025. godini beleže značajan rast investicionih ambicija. Čak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju u 2026. godini, a 25,4% cilja runde iznad milion evra što je trostruko više nego godinu ranije (7,6%). Pristup pametnom kapitalu takođe raste: poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8%.

Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj trakciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9% startapa, a njih 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% generiše manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4% startapa.

Oslonjenost na grantove ostaje visoka

Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2% startapa, a 61,9% oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala. Među startapima bez mesečnih prihoda, 77,4% planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.

Obrazovani osnivači, rastuće učešće žena i AI kao standard

Osnivači u domaćem ekosistemu imaju u proseku 38 godina, a visoko obrazovanje ima 88,9% njih. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8% na 21,5%. Zabeležen je i rast povratnika iz inostranstva, koji sada čine 18,5% osnivača, kao i povećanje broja onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68% startapa ima bar jednog netehničkog osnivača, u porastu sa 62,6%.

U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51% startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1% godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.

Internacionalizacija kao sledeći korak

Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8% startapa) i primarna destinacija (25,9%), dok 69,4% startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8% startapa. Podaci pokazuju da startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.

Startapi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5%) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4%). Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja –  navodi je 48,3% startapa.

Nakon šest godina, Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno – ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate. Osnivači su obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1% planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51% startapa. Istovremeno, 36,7% startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5% beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje isti – premostiti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to nam je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova“, izjavila je naša direktorka Tanja Kuzman.

Ovogodišnje istraživanje će poslužiti kao osnova za kreiranje konkretnih preporuka, ali i kao poziv svim akterima u ekosistemu da rade na osnaživanju startapa koji imaju globalne ambicije. 

Kompletan Startap skener 2026 dostupan je ovde. Takođe, isti izveštaj objavljen je i na engleskom.

The post Startap Skener 2026: ambicije rastu – neophodan korak je globalni rast appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Na unlockit-u pomenuo si da si lansirao Photomath znajući da proizvod nije spreman. Gledajući unazad, šta je ta jedna stvar koju bi voleo da si izbacio još ranije i zašto si oklevao?

 U to vreme Photomath nije bio robustan proizvod za široko tržište; nije mogao da očita niti da reši mnogo matematičkih problema. Ali, obećavao je nešto veoma privlačno korisnicima i bilo je očigledno da imamo product-market fit. Ono što mi je žao je što nismo ranije krenuli sa monetizacijom. Iz današnje perspektive, trebalo je to da uradimo nekoliko godina ranije – bili bismo još uspešniji u rastu prihoda. To nas ne bi sprečilo u širenju baze korisnika, jer su freemium model i opšti kvalitet proizvoda dovoljno podržavali rast, a monetizacija mu ne bi značajno naškodila.

Ti i tvoj tim ste prošli kroz tri različita tehnološka talasa – internet, mobilne kamere i mašinsko učenje (ML). Dok posmatraš trenutni AI talas, u kojoj kategoriji smatraš da su osnivači sa Balkana zaista pozicionirani da pobede, a ne samo da učestvuju?

Imamo sjajne tehničke osnivače i to je polje gde je Balkan oduvek bio jak. Ono što nam je nedostajalo je jača hustle kultura i osnivači sa više inicijative, pa čak i agresivnosti. Kada kombinujete taj preduzetnički nagon sa vrhunskim tehničkim saosnivačima, često dobijete pobedničku formulu. Druga oblast gde sam video da se balkanski osnivači dobro snalaze je sposobnost da urade mnogo sa malo resursa. Uz takav racionalan pristup, možete izgraditi veoma efikasne startape, što je danas izuzetno važno. Da bi zaista pobeđivali, mislim da im treba više podrške ekosistema – to je ono što je ranije nedostajalo, ali se poslednjih godina značajno popravlja.

Govorio si o momentu kada ste shvatili da Microblink i Photomath ne mogu da rastu pod istim krovom. Za osnivače koji trenutno rade na tehnologiji sa višestrukom primenom, koji je to jasan signal koji kaže „razdvojite“ nasuprot „ostanite fokusirani na jedno“?

Konkurencija među startapima je uvek ogromna. Ne verujem da možete raditi „malo od ovoga i malo od onoga“, jer ćete izgubiti tržišnu utakmicu. Morate odlučiti na šta želite da se fokusirate i tome se posvetiti 100%. Sve ostalo je veoma rizično; ako je vaš konkurent fokusiran 100%, a vi samo 50%, zaostaćete. To se desilo nama – imali smo dva sjajna proizvoda i odlučili da podelimo napore osnivača tako da se dvojica potpuno posvete jednoj stvari, a druga dvojica drugoj. Izgradili smo dve kompanije koje su bile potpuno fokusirane na svoje oblasti. I to je dalo rezultate.

Serijski osnivači imaju statistički duplo veće šanse za uspeh, ali si na unlockit-u pomenuo da vas to ne spasava od grešaka. Koja te  je najviše iznenadila i šta nam to govori o tome čemu nas iskustvo zapravo uči?

Nikada niste imuni na greške i treba da budete blagi prema sebi kada se one dogode. Startap život je težak, rešavate probleme svaki dan i greške su neizbežne. Jednostavno ne možete sve znati niti predvideti. Ono u čemu nisam bio dobar je to što nisam dovoljno tražio pomoć. Mnoge probleme sam rešavao samostalno; imati dobroga savetnika ili nekoga na koga sam mogao da se oslonim u teškim situacijama bilo bi mnogo korisnije. Ljudi su voljni da pomognu, samo treba da pitate. Da sam samo pitao nekoga iskusnijeg, ko nije toliko emotivno vezan za specifičnu situaciju, mogao sam izbeći mnoge greške.

Google je akvizirao Photomath koji je dostigao preko 500 miliona korisnika. Kako zapravo izgleda tvoj dan sada u odnosu na vreme kada si bio u ulozi osnivača? 

Sada vodim Google-ov inženjerski tim u Zagrebu. Deo smo Google Search-a i radimo na zaista uzbudljivim stvarima: novim obrazovnim funkcijama za Pretragu i Google aplikaciju. Sve nove funkcionalnosti gradimo koristeći fundamentalne modele (LLM) i doprinosimo unapređenju Gemini modela. Fascinantno je šta se dešava u svetu tehnologije i veštačke inteligencije, a mi u Zagrebu smo zapravo u samom centru toga. Google je sjajna kompanija i inovacija je u njenoj srži. Iako to nije isto startap okruženje na koje sam navikao, to je najbliže tome što korporativni svet može da ponudi – prilično je intenzivno, a često veoma zabavno i ispunjavajuće.

The post Jednom osnivač, uvek osnivač – intervju sa Damirom Sabolom appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

U Sava Centru danas je održan prvi dan prve unlockit konferencije u organizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“, koji je okupio više od 800 učesnika iz 25 zemalja – osnivača, investitora, studenata, predstavnika korporacija i inovacionog ekosistema.

Konferenciju je otvorila Tanja Kuzman, direktorka unlockit konferencije i Inicijative „Digitalna Srbija“, podsetivši da je ideja za ovaj događaj nastala pre svega nekoliko meseci i da je za 240 dana prerasla u međunarodno okupljanje osnivača, investitora i tehnoloških lidera koji oblikuju globalno tržište kroz proizvode koje koriste milioni ljudi i investicije koje pokreću dalji rast inovacionog ekosistema.

unlockit je nastao iz potrebe da otvorimo prostor za ozbiljne, iskrene razgovore o globalnom rastu, bez mitova i bez prečica. U ovoj sali danas su ljudi koji grade proizvode za milione korisnika, ali i oni koji tek započinju taj put. Dovoljan je jedan susret, jedna ideja ili jedna odluka da se desi pravi pomak“, izjavila je Kuzman.

AI, skaliranje i cena rasta

Tokom celog dana u prostorijama Sava Centra razgovaralo se o onome što danas najviše definiše globalnu tehnološku scenu: kako graditi proizvode u eri AI, kako skalirati kompaniju bez gubitka fokusa, kako donositi strateške odluke u okruženju ubrzanih promena i kako prepoznati trenutak kada lokalna priča prerasta u globalnu.

O rastu AI-native proizvoda govorio je Raviš Agraval (Gamma), dok je Branko Milutinović, CEO i suosnivač Nordeusa, podelio iskustvo prelaska iz startap faze u dugoročnu izgradnju globalne kompanije. Tema brenda kao strateškog alata za rast otvorena je kroz izlaganje Nine Lalić, dok je Damir Sabol, osnivač Photomath-a, podsetio da je preduzetnički mentalitet ključan bez obzira na fazu razvoja kompanije.

Dugoročnu snagu daje sposobnost da generišeš veliki profit i da ga reinvestiraš u sledeći proizvod. Mi smo imali sreće što nam investicija nije bila neophodna u trenutku kada smo već mogli da izbacimo proizvode“, naveo je Milutinović.

Ponekad nismo dovoljno ambiciozni. Gradite velike stvari i budite samouvereni – to se u Silicijumskoj dolini očekuje“, rekao je Damir Sabol, direktor softverskog inženjeringa u Google-u i suosnivač Photomath-a. 

Od osnivačkih lekcija do investicionih odluka

Kroz predavanja i razgovore govorilo se i o stvarnoj ceni rasta. Od partnerstava i finansijske infrastrukture, o čemu su govorili Damir Čaušević (Monri Payments) i Maksimilian Šausberger (Elevator Ventures), do investicionih kriterijuma i prepoznavanja outlier osnivača, koje su predstavili Sara Finegan (Antler) i Rajko Radovanović (Andreessen Horowitz).

O donošenju strateških odluka u fazi skaliranja govorili su Marius Haufe i Joerg Reinbold, dok je Marija Radulović Nastić, bivša CTO kompanije Electronic Arts, predstavila perspektivu tehnološkog liderstva u periodu ubrzanog rasta.

Poseban akcenat stavljen je na lične preduzetničke puteve, na odbijanja, greške i dugoročnu igru koja stoji iza svakog globalnog uspeha. Nick Velkovski (HeyReach) govorio je o lekcijama koje stoje iza svakog „ne“, Nikolina Lauk (GlycanAge) o dugoročnoj viziji i istrajnosti, dok su Dušan Komar (Ominimo) i Aleksandra Mitrevska (Native Teams) podelili iskustva prelaska iz korporativnog sistema u startap realnost i izazove zadržavanja fokusa u fazi rasta.

Nik Velkovski, suosnivač i CEO kompanije HeyReach, kroz predavanje How Every ‘No’ Led Me Here? govorio je o odbijanjima i neuspesima koji su prethodili današnjem uspehu kompanije sa više od 10 miliona dolara godišnjeg prihoda (ARR). Iako su mu investitori i tržište poručivali da je konkurencija prejaka i da je ideja rizična, upravo su ta „ne“ postala njegova najvrednija lekcija.

Da su nam tada rekli ‘da’, verovatno nikada ne bismo izgradili kompaniju kakvu danas imamo“, istakao je Velkovski, naglašavajući da je upornost često važnija od početne podrške.

Globalna ekspanzija i budućnost AI

Teme globalne ekspanzije i budućnosti AI dodatno su osvetlili Bar Vinkler (Wonderful), Danil Liberman (Gonka.ai), Mirko Novaković (Dash0) kroz perspektivu founder-led prodaje, kao i Miloš Trajković (Tenstorrent), koji je govorio o razvoju AI kompanija nove generacije.

Na kraju prvog dana zvanično je najavljeno pokretanje programa Soonicorn, regionalnog, prilagođenog programa namenjenog startapima koji žele brži rast na globalnim tržištima uz podršku mentora iz različitih delova sveta. Detalji o programu biće predstavljeni uskoro.

Prvi dan unlockit konferencije potvrdio je da Beograd postaje mesto susreta globalnog kapitala, znanja i ambicije, dok se program nastavlja sutra, sa fokusom na konkretne strategije prodaje, prikupljanja investicija, marketinga i primene veštačke inteligencije za međunarodno tržište.

The post Održan prvi dan unlockit konferencije: 800 učesnika iz 25 zemalja u Beogradu razgovaralo o investicijama, AI-u, skaliranju appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Izlazak na globalno tržište i izgradnja održivog biznisa u eri veštačke inteligencije postaju ključni izazovi za osnivače i kompanije širom sveta, kao i u domaćem ekosistemu. unlockit konferencija koju organizujemo 19. i 20. februara u Beogradu, otvara prostor da kroz iskustva osnivača, investitora i tehnoloških lidera čije proizvode koriste milioni korisnika širom sveta, pruži realna iskustva, konkretne odluke i lekcije iz prakse o putu do globalnog uspeha. 

Kako do 100 miliona prihoda?

Kako izgleda rast AI proizvoda u praksi i šta stoji iza brzog skaliranja bez velikih timova i budžeta, podeliće Raviš Agraval iz startapa Gamma.app, koji je za manje od dve godine dostigao više od 100 miliona dolara godišnjeg prihoda sa timom od oko 50 ljudi. 

Od startapa do 5 miliona  korisnika

O dugoročnom rastu i izazovima skaliranja kroz više faza govoriće Dan de Vever, osnivač kompanije Dstny, koja je od startapa pokrenutog 2008. godine izrasla u evropskog lidera sa više od pet miliona poslovnih korisnika. Njegovo iskustvo pruža uvid u to kako se organizacija, ljudi i način razmišljanja menjaju kako kompanija sazreva.

Kako se gradi brend sa smislom i proizvod koji dobija investiciju 

Kako se brend gradi tako da ima smisao i emociju, a ne samo dobre metrike, govoriće Nina Lalić, osnivačica Brief Agency, koja je radila sa globalnim brendovima kao što su Apple, Amazon i Google Play. 

Investitorsku perspektivu na rast i donošenje odluka donose VC fondovi Antler i a16z, koji upravljaju sredstvima u iznosu većem od dve milijarde dolara. Oni će pružiti uvide u to kako se u praksi razlikuju timovi koji dobijaju investicije od onih koji ostaju ispod radara, sa fokusom na egzekuciju, brzinu učenja i kvalitet tima.

Kako lokalni talenat pravi globalni hardverski proizvod

Kako izgleda izgradnja globalne tehnološke kompanije u jednoj od najzahtevnijih industrija današnjice, podeliće Miloš Trajković, suosnivač kompanije Tenstorrent, kroz priču o skaliranju AI hardverskih timova i tehnologije iz različitih geografija, uključujući Srbiju.

Povezivanje za budućnost: više od konferencije

Na unlockit dolaze ljudi koji svakodnevno rade na globalnim tržištima i koji su spremni da svoja iskustva podele sa našom publikom. To je velika prilika za ceo region – da učimo direktno od onih koji su već prošli put rasta, da se povežemo i da budemo vidljiviji kao zajednica koja razmišlja i deluje globalno. Ovakvi susreti su važni jer otvaraju prostor za nova regionalna i međunarodna partnerstva, ideje i saradnje koje ne nastaju slučajno, već kroz razgovor i razmenu iskustava“, ističe Tanja Kuzman, naša i direktorka unlockit konferencije.

Program konferencije unlockit koja će zbog svog internacionalnog karaktera biti na engleskom jeziku, podeljen je u dva segmenta: Growth track, namenjen osnivačima i liderima koji su u fazi skaliranja i internacionalizacije, i Inspiration track, koji je usmeren ka studentima i mladim profesionalcima koji tek ulaze u tehnološku industriju, ali žele da od početka razmišljaju globalno.

Poseban akcenat stavljen je na praktična znanja i strateške radionice 20. februara, kroz koje će učesnici imati priliku da dublje uđu u teme rasta, prodaje, marketinga, organizacije timova i primene veštačke inteligencije u realnim poslovnim okruženjima. Ovi formati namenjeni su onima koji žele da ova iskustva pretoče u konkretne korake i odluke u sopstvenim kompanijama.

Očekuje se više od 800 učesnika iz Srbije, regiona i inostranstva, a kompletan program i detalji dostupni su na www.unlockit.org.

The post Unlockit konferencija – kako do miliona korisnika na globalnom tržištu appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Naša mreža poslovnih anđela  i fond Omorika Ventures investirali su ukupno 300.000 evra u Shosha Games, nezavisni gejming studio iz Srbije koji razvija kooperativnu igru „Water Me & You“. Naši poslovni anđeli učestvovali su u rundi sa 150.000 evra, dok je Omorika Ventures, zajedno sa jednim od njenih vodećih investitora, uložila dodatnih 150.000 evra. Ovo je četrnaesta investicija naše mreže poslovnih anđela i prva investicija u gejming startap, ujedno i prva zajednička investicija sa Omorika Ventures u ovoj industriji.

Shosha Games je formiran sa ciljem da pokrije kompletan proces razvoja video-igara, od dizajna i programiranja do umetnosti, produkcije i marketinga. Tim se fokusira na razvoj kvalitetnih kooperativnih igara koje su pristupačne široj publici, posebno igračima sa manje iskustva. Kao odgovor, razvijena je igra „Water Me & You“ – kooperativna avantura za dva igrača u kojoj kapljica vode i seme sa promenljivim oblicima zajedno istražuju svet, pokušavaju da obnove prirodu i spasu malu civilizaciju šumskih stvorenja. Igra kombinuje akcione kooperativne mehanike i elemente cozy žanra kako bi igračima pružila emotivno zajedničko iskustvo. 

Shosha Games su osnovali Nikola Šoškić, koji je i tim lead, Aleksa Jeremić, Jana Popović, Nikola Praskić, Aleksa Janković i Anastasija Redžić. Snažna podrška Asocijacije industrije video igara Srbije (SGA), učešće u programima poput Raising Starts, Start Smart i Katapult obezbedilo im je dodatnu mentorsku i razvojnu podršku, kao i pristup mreži stručnjaka i investitora koja im je pomogla da razvijaju uspešnu gejming priču iz Srbije.  

Investicija od 300.000 evra, zajedno sa očekivanom matching investicijom Katapulta, omogućava da uđemo u narednu fazu razvoja, proširimo kapacitete, unapredimo kvalitet proizvoda i dođemo do krajnjeg cilja koji je izlazak na tržište. Dodatno, činjenica da deo poslovnih anđela koji su investirali dolazi upravo iz gejming industrije daje ovoj rundi poseban značaj. Njihovo iskustvo, razumevanje tržišta i stručna podrška iz kompanija kao što su Epic Games, Nvidia, ExWord i Flat Hill Games, predstavljaju vrednost koja prevazilazi sam finansijski iznos i pruža nam stratešku prednost na našem daljem putu rasta“, izjavila je Anastasija Redžić, Marketing Strategist u Shosha Games. 

Igra je do sada ostvarila značajan uspeh: sadržaj studija na TikTok-u dostigao je milione pregleda, a na platformi Steam igra se našla na više od 100.000 listi želja i dospela u top 1% najtraženijih igara. Trakcija je doprinela ulasku studija u Xbox Developer Acceleration Program kompanije Microsoft, što predstavlja važnu potvrdu kvaliteta projekta i kompetencija tima.

Shosha Games pokazuje sve ključne elemente snažnog gejming startapa koje čine jasno definisan problem, originalan pristup žanru i izuzetno dobro razumevanje svoje publike. Njihova rana trakcija i validacija kroz programe poput Xbox Developer Acceleration Program, ukazuju na veliki potencijal. Verujemo da će ova zajednička investicija poslovnih anđela Inicijative „Digitalna Srbija“ i Omorika Ventures dodatno osnažiti ovu rundu i omogućiti timu da ubrza razvoj i podigne kvalitet proizvoda na viši nivo“, izjavio je Adrian Đura, osnivač i CEO Flat Hill Games i član naše mreže poslovnih anđela.

Izuzetno nam je drago da kao Omorika Ventures podržavamo gejming startap u segmentu kooperativnih igara, koji je još uvek u ranoj fazi razvoja, ali pokazuje izuzetno snažan potencijal. Iako kooperativne igre čine svega oko 8% ukupnog broja igara na tržištu, one generišu čak 36% ukupnih prihoda, što jasno govori o snazi ovog modela i dubini angažmana igrača. Vizija koju Shosha Games ima, zajedno sa znanjem, entuzijazmom i fokusom osnivačkog tima, čine ovu investiciju logičnim korakom za nas i verujemo da je pred njima značajan globalni uspeh“, izjavio je Miloš Matić, Generalni partner fonda Omorika Ventures.

Investicija u Shosha Games dodatno učvršćuje posvećenost naše mreže poslovnih anđela razvoju inovacija i prepoznavanju timova sa globalnim ambicijama. Podrška poslovnih anđela, posebno onih iz gejming industrije stvara snažan temelj za dalji rast studija, ali i doprinosi pozicioniranju Srbije kao zemlje u kojoj nastaju konkurentni tehnološki i kreativni proizvodi.

The post Shosha Games zatvara investiciju od 300.000 evra appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.

Zašto se jedan poslovni anđeo odluči da investira u neki tim, kako izgleda put od prvog pitch-a do pivota i šta osnivači zaista dobijaju posle investicije – iz prve ruke govore CEO i osnivač Flat Hill Games i poslovni anđeo naše mreže poslovnih anđela Adrian Đura, i CEO i osnivač startapa Getafeel.

DSI: Adriane, zašto si odlučio da investiraš u Getafeel?

Investirao sam u Getafeel jer me je pre svega ubedio kvalitet tima. Imaju snažno domensko znanje iz oblasti nekretnina, 3D vizualizacije i softverskog razvoja, i već su pokazali da znaju da naprave proizvod koji tržište želi. Posebno mi je važno to što su fleksibilni i spremni da menjaju pravac kada dobiju jasne signale sa tržišta. Nisu zaljubljeni u rešenje, već u problem koji rešavaju. Takođe, aktivno slušaju feedback investitora i klijenata i brzo ga primenjuju. Verujem da kombinacija jakog tima, realne potrebe tržišta i sposobnosti brzog prilagođavanja daje Getafeelu veliki potencijal za dugoročni rast.

DSI: Vukašine, gde je Getafeel bio kada ste krenuli u pitch ka anđelima?

Kada smo krenuli u pitch ka anđelima, Getafeel je bio mali tim od dva osnivača i jednog zaposlenog. Imali smo proizvod za koji smo verovali da je spreman za prodaju, što je tehnički i bilo tačno, ali smo u praksi nailazili na otpor kod klijenata, iako bi ga često hvalili. To iskustvo nam je jasno pokazalo da problem koji rešavamo zaista postoji, ali da tržištu nije bio dovoljan samo jedan deo rešenja. Klijentima je bio potreban celokupan proizvod, a ne izolovani feature. Investicija nam je dala prostor i vreme da sistematski razgovaramo sa klijentima, prikupimo relevantne uvide i napravimo pivot, u kome je originalni proizvod postao jedan feature šire platforme. Danas nas je šest, imamo jasnu ponudu, zreliji proizvod i znatno veću spremnost da strukturirano napadnemo tržište.

DSI: Adriane, koja je bila tvoja uloga u radu sa Vukašinom i timom nakon investicije?

Nakon investicije moja uloga je bila pre svega da povremeno dajem feedback na proizvod i pravac u kom se razvija. Kada bi mi predstavili nove ideje, verzije proizvoda ili promene u strategiji, davao sam svoje mišljenje iz ugla tržišta i investitora. Trudio sam se da ukažem na rizike, nejasnoće ili prilike koje možda nisu odmah vidljive iznutra. Nisam donosio odluke umesto njih, već sam bio neko ko postavlja pitanja i pomaže da se stvari sagledaju iz šire perspektive.

DSI: Vukašine, šta si osim investicije dobio od Adriana i DSI anđela?

Oni su izuzetno iskusni ljudi koji su prošli kroz rad sa stotinama startapa i vrlo dobro prepoznaju obrasce u kojima timovi najčešće greše. Sposobni su da pomognu u rešavanju različitih problema, od prodaje i razvoja proizvoda do HR-a, a pritom imaju i veliku mrežu ljudi koju nesebično dele kada je to potrebno. Mnogo znači imati investitore koji nisu pasivni, već su iskreno uključeni i žele da pomognu svojim znanjem i iskustvom, a da pritom ti kao osnivač ne osećaš pritisak, već olakšanje. U našem slučaju, vrednost koju smo dobili kroz mentorstvo i mrežu kontakata je veća od same finansijske investicije.

DSI: Adriane, šta mora da bude deo pitch-a, odnosno bez kojih informacija nema razgovora?

Pitch mora jasno da pokaže koji problem se rešava i zašto je taj problem stvaran i važan za tržište. Mora se razumeti ko je tačno korisnik i zašto bi platio baš to rešenje. Tim je takođe ključan – ko su ljudi, koje iskustvo imaju i zašto su baš oni pravi da reše taj problem. Neophodno je imati jasan poslovni model: kako se zarađuje novac i kako to može da se skalira. Tržište mora biti dovoljno veliko da opravda rizik investicije. Na kraju, investitor mora da vidi realan plan razvoja, osnovne metrike i za šta se tačno traži novac.

DSI: Vukašine, šta je jedan must i jedan red flag za pitch anđelima?

Treba uložiti ozbiljno vreme da se pitch dobro pripremi, da bude jasan, koncizan i fokusiran. Mora jasno da se vidi da ideja ima globalni potencijal i da osnivači zaista razumeju problem koji rešavaju, ko je kupac i koja je logika iza cene proizvoda. Po mom iskustvu, jedan od najvećih red flagova je defanzivan stav tokom pitch-a ili due diligence-a. Kada anđeli daju komentar ili ukažu na slabost, to nije trenutak za pravdanje postojećih odluka, već prilika za otvoren razgovor i učenje. Upravo ta spremnost da se feedback prihvati i brzo pretoči u konkretnu iteraciju daje vrlo dobar signal anđelima.

DSI: Šta je iz tvoje perspektive, Adriane, najveća vrednost anđeoskih investicija?

Najveća vrednost anđeoskih investicija nije samo u novcu, već u iskustvu i mreži kontakata koje anđeo donosi. Dobar anđeo pomaže osnivačima da izbegnu tipične početničke greške i da brže donose bolje odluke. On daje realan feedback, čak i kada nije prijatan, ali je koristan. Takođe, može da otvori vrata ka novim klijentima, partnerima ili sledećim investitorima. Anđeo često pomaže i u psihološkom smislu, jer osnivači znaju da nisu sami u teškim fazama. Ta kombinacija znanja, podrške i kapitala je ono što čini anđeoske investicije posebno vrednim.

DSI: A, za tebe, Vukašine – koja je najveća vrednost anđeoske investicije?

Za mene i za tim, najveća vrednost anđeoske investicije je to što u svakom trenutku imamo ljude sa kojima možemo da proverimo razmišljanje kada smo u dilemi. Kao osnivač često donosiš odluke sa nepotpunim informacijama i mnogo znači imati sagovornike koji su kroz slične situacije već prošli. Nakon investicije smo namerno uspostavili redovan ritam komunikacije i sync na svaka četiri meseca, kako bismo anđele držali u toku sa onim što se dešava u firmi. Taj kontinuitet nam je omogućio kvalitetnije razgovore i konkretnije savete, a ne samo ad-hoc pitanja. Za nas je to stvorilo zdrav odnos poverenja i osećaj da u rastu nismo sami.

The post Rapid Fire: Anđeoska investicija appeared first on Inicijativa „Digitalna Srbija“.