edukacija

U svetu i kod nas – praksa na svetskim fakultetima iz oblasti IT-ja

By децембар 15, 2017 No Comments

Prema podacima istraživanja portala Poslovi.infostud.com na tržištu rada u Srbiji u ovom trenutku fali više od 15 000 visoko obrazovanih IT stručnjaka. Na godišnjem nivou se u Srbiji odškoluje oko 2000 IT stručnjaka a fakultet koji u tome prednjači je Elektrotehniči fakultet u Beogradu. Ovaj laskav podatak ne sme da zavara jer uprkos ovogodišnjem povećanju broja studenata – sa 120 na 180 na smeru Softversko inženjerstvo, činjenica je da naši fakulteti ne proizvode dovoljan broj visoko školovanih IT stručnjka za potrebe tržišta. Jedan od najlogičnijih koraka ka rešavanju ovog problema je da pokušamo da pratimo praksu svetski priznatih fakulteta iz oblasti IT-ja, i kako su oni prevazišli ovaj problem.

Jedan od primera je MIT (Massachusetts Institute of Technology) koji je od 2003 i spajanja LCS-a (Laboratory for Computer Science) sa AIL-a (Artificial Intelligence Laboratory) u MIT Computer Science and Artificial Inteligence Laboratory (CSAIL) izgradio reputaciju najboljeg centra za obrazovanje vrhunskih IT stučnjaka. MIT svake godine pohađa više od deset hiljada studenata što je propraćeno i velikim brojem predavača i profesora – njih čak 998. MIT je ulogu pionira i svetskog lidera u oblasti Computer science-a stekao još 1994. godine, kada je ovaj univerzitet bio glavni inicijator World Wide Web Consortium-a (W3C) – glavne međunarodne organizacije za tehničke standarde na internetu. Za razliku od Srbije i naših fakulteta – gde većina studenata koji pohađaju smer Softversko inženjerstvo, zapostavlja školovanje već u drugoj ili trećoj godini studiranja usled mogućnosti da se zaposle – na MIT-ju je ovaj problem rešen osnivanjem velikog broja laboratorija i centara za istraživanja pri fakultetu. Ove laboratorije i centri za istraživanja omogućavaju studentima da na praktičan i inovativan način razmišljaju o daljem razvitku u oblasti Computer science-a, a u nekim varijantama i da u zavisnosti od originalnosti svog projekta, pokrenu i sopstveni startup. Jedan od takvih slučajeva jeste slučaj Kejsi Ris i Bena Fraja, tvoraca “Processinga” (jednostavnog softverskog okruženja zasnovanog na programskom jeziku Java). Oni su svoj projekat razvili kao studenti MIT-ja, a danas “Processing” važi za jedan od najboljih početnih stepenika za samouke programere širom sveta.

Drugi primer je Kembridž. Jedan od najstarijih svetskih univerziteta je svoj prvi depratman iz oblasti Computer science-a osnovao još 1937. godine, pod nazivom Mathematical and Computer Laboratory, i ova katedra se bavila istraživanjem i kreacijom analognih računara i kalkulatora. Pravi proboj, i suštinski nastanak Computer science-a na Kembridžu, dogodio se 1958. godine kada je grupa naučnika sa Kembridža napravila EDSAC 2, računar koji je omogućio razvoj prvih prototipova programskih jezika. Danas se u okviru Departmana za informatiku i nove tehnologije nalazi osam različitih istraživačkih centara među kojima su najpoznatiji Centar za Veštačku Inteligenciju i Centar za Digitalnu tehnologiju. Postavlja se pitanje – kako se naši fakulteti mogu približiti ovakvim rezultatima?

ETF je, primera radi, 1987. godine osnovao Odsek za Računarstvo i informatiku ali je i uprkos ovom “kašnjenju” za ostatkom sveta, tokom devedesetih postao svetski priznata institucija u oblasti Computer science-a. Činjenica je da su danas, naši fakulteti, barem u infrastrukturnom i finansijskom smislu, daleko iza MIT-ja i Kembridža ali to ne znači da se uz pomoć države i društva, u ostalim oblastima kao što su organizacija i proširenje studentskog i stručnog kadra, stvari ne mogu popraviti. ETF svakako ima potencijal u mladim i talentovanim ljudima, i stručnom kadru, ali je mu je neophodna pomoć kako bi povratio reputaciju koju je nekada imao. U ostalom, u prilog tome govori i činjenica da se Beogradski univerzitet i u ovakvim uslovima nalazi među 300 najboljih svetskih univerziteta na Šangajskoj listi.

Petar Babić

About Petar Babić

Leave a Reply