Majkrosoft razvojni centar u Srbiji svojim aktivnostima i inicijativama želi da pošalje poruku čitavom društvu da informatičko obrazovanje pomaže svima da razvijaju analitičko razmišljanje, kreativnost i inovativnost. U razgovru za Digital Srbiju, Tadej Kurepa ispred MDCS, govori o njihovim doprinosima unapređenju obrazovanja na svim nivoima.

Kako biti digitalan – koje vrste znanja, veština i obrazovanja treba imati za uspeh u digitalnom svetu?

Svet koji nas okružuje i način na koji mi u njemu funkcionišemo, već je uveliko zahvaćen digitalnom transformacijom. Jednostavan primer – krenuli ste automobilom na put, otvorićete mape na mobilnom telefonu i pustiti aplikaciju da vas precizno navodi sve do odredišta. Danas je teško zamisliti povratak na papirne mape i navigaciju pre digitalizacije. Postoje različite faze digitalne transformacije, a način na koji ih mi prihvatamo i prilagođavamo svojim potrebama, potrebama okoline, društva – pokazuje u kojoj meri smo uspešni u tom digitalnom svetu koji nas okružuje. Mi u Majkrosoft razvojnom centru Srbije iskreno verujemo da tokom celog života svako treba da uči nove veštine i stiče nova znanja. Neprestano učenje i napredovanje su preduslovi održivog razvoja. Niko ne očekuje da svako dete ili mlada osoba koja započinje svoju karijeru ima interesovanja ili izuzetnog talenta u oblasti računarstva i informatike, ali verujemo da tzv. STEM discipline (predmeti iz oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike) moraju biti deo obaveznog obrazovanja od osnovne škole, zato što daju neophodne osnove za sticanje znanja i veština koje će u najskorijoj budućnosti biti neprocenjive u svim zanimanjima i svim oblastima života.

Uvođenje informatike u osnovne škole je ključan korak za sistematsko digitalno opismenjavanje budućih generacija

Foto: Đorđe Kojadinović / RAS Srbija Uvođenje informatike u osnovne škole je ključan korak za sistematsko digitalno opismenjavanje budućih generacija

Gde i kako steći ta znanja?

Neophodno je formalno obrazovanje u ovim oblastima, i to što ranije – to bolje. To je najproduktivniji i najodrživiji način da se ova znanja i veštine sistematski razvijaju. Uvođenje informatičkog obrazovanja još tokom osnovne škole blagovremeno otvara put deci i mladima, ali i samom obrazovnom sistemu, da definišu dalje pravce razvoja. Ova znanja se stiču i van sistema formalnog obrazovanja – kroz neformalno obrazovanje i samostalno istraživanje. S obzirom na brzinu promena koje čine srž digitalne transformacije, znanja i veštine moramo unapređivati i sticati tokom celog života. Digitalna sredina sve više postaje naša druga prirodna sredina, i mnoge veštine neophodne za uspeh u digitalnom svetu koji nas okružuje mogu se steći jedino svakodnevnim kontaktom sa novim tehnologijama. Zato kroz formalno obrazovanje treba razvijati radoznalost uma i nova interesovanja koja će biti preduslovih budućih uspeha.

U Srbiji informatika još uvek nije obavezan predmet u osnovnim školama. Koliko mislite da bi promena u tom smislu uticala na stvaranje novih generacija spremnih za IT industriju i digitalni svet?

Uvođenje informatike u osnovne škole je ključan korak za sistematsko digitalno opismenjavanje budućih generacija koje već uveliko žive u tom digitalnom svetu. Verujemo da će informatika vrlo brzo biti obavezan predmet u osnovnim školama, i da će obuhvatiti različite alate i tehnologije, a posebno osnove programiranja. Jako je bitno omogućiti deci da prvi kontakt sa programiranjem ostvare u dobi kada im se razvijaju interesovanja i kada su znatiželja i kreativnost sastavni deo njihovog susretanja sa novim informacijama, saznanjima, okruženjima.

Inicijativa Digitalna Srbija

Foto: Mitar Mitrović / RAS Srbija Inicijativa Digitalna Srbija

Čemu sve informatika uči decu i omladinu?

Informatičko obrazovanje pomaže mladima da razviju pravi način razmišljanja i pristup rešavanju problema koji doprinosi većoj kreativnosti i inovativnosti. Izgradnjom solidne baze informatičkog znanja i veština tokom osnovne škole, stvaraju se dobri uslovi za ozbiljnije i dublje IKT programe u srednjoj školi, što pomaže da se reši i jedan od problema sa kojima se susreću ustanove visokog obrazovanja – nedovoljan broj i nedovoljno obučeni studenti na inženjerskim/IT smerovima. Svesni smo brojnih teškoća prilikom uvođenja informatičkog obrazovanja kao obaveznog predmeta, ali verujemo da će sve prepreke biti uspešno prevaziđene zahvaljujući posvećenosti i partnerskom delovanju svih zainteresovanih aktera.

Kakav doprinos u svemu tome može da da Inicijativa Digitalna Srbija?

Inicijativa Digitalna Srbija dvojako utiče na digitalnu transformaciju našeg društva. Planiramo da se uključimo u sve tokove digitalizacije i da pokrećemo inicijative u raznim poljima, kao i da dajemo podršku konkretnim inicijativama koje pomažu da se uklone prepreke na putu digitalizacije Srbije. Jedna takva inicijativa je kreiranje digitalnih interaktivnih priručnika za nastavu informatike u šestom razredu koju sprovodi Petlja Fondacija, a u čijem radu učestvuju i inženjeri iz Majkrosoft razvojnog centra koji su prethodno bili uključeni u razvoj projekta BubbleBee. Sa druge strane kreiramo dokumenta, poput manifesta koji smo predali Vladi Republike Srbije, u kojima iznosimo preporuke koje mogu da doprinesu da Srbija što pre postane informatičko društvo. Inicijativa Digitalna Srbija ima jedinstvenu priliku da artikuliše različite ekspertize svojih članica kako bi uklonila mnoge prepreke koje trenutno stoje između Srbije danas i digitalne budućnosti koju želimo.

Osnivači Inicijative Digitalna Srbija

Foto: Twitter Osnivači Inicijative Digitalna Srbija

Koliko je pored formalnog bitno i neformalno obrazovanje posebno u oblastima kao što je programiranje, koliko ima samoukih programera?

Svi smo svedoci naglog razvoja IT industrije u poslednjih nekoliko decenija. Tom razvoju značajno su doprineli brojni entuzijasti koji su sami učili i učili druge. Upravo na toj činjenici je zasnovan mit o samoukom programeru. Pri tome se zaboravlja da ovi ljudi, iako samouki programeri, nisu ljudi bez formalnog obrazovanja, već da se najčešće radi o visoko obrazovanim inženjerima ili matematičarima koji su uložili veliki napor da samostalno savladaju nova znanja i veštine. Formalno obrazovanje je izuzetno važno i kako sve više izlazimo iz pionirskog doba informatike procentualni broj samoukih programera će nastaviti da opada. Sa druge strane kompjuterski entuzijasti otkrivaju nova znanja koja samostalno savladavaju, a neka od trenutno najpopularnijih polja novih tehničkih dostignuća su Data Science, Big Data i Machine Learning. IT je dinamična industrija i od IT stručnjaka se zahteva da poznaju i primenjuju najsavremenije tehnologije i alate. To podrazumeva kontinuirano usavršavanje, gde i neformalno obrazovanje svakako ima značajnu ulogu. Za razne oblasti IT postoje brojni kursevi i obuke posebno za programere i dizajnere.

Koliko se one isplate i da li su korisne?

Na tržištu postoji velika potražnja za programerima i dizajnerima tako da oni koji poseduju odgovarajuća znanja i veštine lako dolaze do posla i imaju primanja dosta iznad prosečnih. Otuda i veliki broj kurseva i obuka koji nude osposobljavanje za ove poslove. Prekvalifikacija i stručno usavršavanje su nešto što je nesumnjivo korisno i što se u razvijenim društvima podrazumeva. Ipak, treba imati u vidu da sama obuka nije dovoljna i nije realno očekivati da će potvrda o završenom kursu ili obuci doneti visoko plaćeni posao. Potrebno je dosta dodatnog rada i prakse kako bi se ovladalo programiranjem ili dizajnom, ali će se uloženo vreme i trud svakako isplatiti.

Maša Đorđević

About Maša Đorđević

Leave a Reply